Svaki četvrti naslov u slučaju „Malčanski berberin“ se odnosio na sadržinu teksta

Podaci agencije „Kliping“, u periodu od dana nestanka do pronalaska M.K, pokazali su da je svega 27 odsto naslova bilo informativnog i deskriptivnog tipa, koji su se funkcionalno odnosili na sadržinu teksta.

Ubrzo nakon objavljivanja informacija da se maloletna M.K. vodi kao nestala, mediji su osumnjičenom za otmicu, pridali epitet „Malčanski berberin“, koji se pominje u 50 odsto analiziranih naslova (Malčanski berberin kidnapovao Moniku? (Alo!), Pedofilski predator: Malčanski berberin šiša žrtve pre obljube (Dnevne.rs),“Ne daš mi piće zato što sam pedofil?! Zapamtićeš ti mene“ Malčanski berberin držao RODNO SELO u strahu (Srbijadanas.com)). Osim toga, mediji su u 27 odsto naslova upotrebili izraze „pedofil“, „monstrum“ (17 odsto) i „manijak“ (šest odsto).

https://www.instagram.com/p/B7qhb1IJrwU/

Analiza naslovnih strana pokazala je da se devojčica M.K. u 67 odsto slučajeva nalazila na naslovnoj strani zajedno sa fotografijom osumnjičenog za otmicu, čime je dodatno pojačan intenzitet senzacionalizma i njihova zastupljenost u odnosu na druge naslove.

U ovom slučaju identitet devojčice morao je da bude otkriven od dana nestanka do pronalaska, kada je prestala potreba za izveštavanjem o njenoj i privatnosti njene porodice.

Međutim, jedan od primera kršenja dobre novinarske prakse je naslovna strana Srpskog telegrafa koji je dan nakon pronalaska na naslovnoj strani objavio fotografiju (naziv: Monika u kolima Hitne pomoći i kuća u kojoj je pronađena) sa prikazom maloletne M.K. iz sanitetskog vozila.

Centralni deo naslovne strane sadržao je i naslov NAĐENA MONIKA Silovana, ošišana, izmučena…

Mediji su 22. januara preneli da su upravo protiv ovog dnevnog lista, ali i Informera, Alo! i Kurira roditelji M.K. podneli Savetu za štampu žalbe zbog kršenja prava na privatnost njihove maloletne ćerke, koja je bila oteta.