Svaki deseti čovek u svetu je gladan

„Od 2000. godine su na globalnom nivou postignuti napreci u smanjenu gladi koja je širom sveta smanjena za 32 procenta“, naglašava Frejzer Paterson iz Svetskog programa za hrane, posebnog tela Ujedinjenih nacija. „Vidimo napredak u skoro svim zemljama sveta“, kaže on.

Ova organizacija u saradnji sa Concern Worldwide svake godine objavljuje indeks i izveštaj o stanju gladi u svetu. Pre tri godine recimo nije postojala ni jedna zemlja na svetu u kojoj je nivo gladi stanovništva bio toliko ozbiljan da je zemlja morala da bude označena crvenom bojom.

Ipak od 2017. godine je glad u Centralnoafričkoj republici ponovo markirana crvenom bojom: opšta situacija kada je reč o hrani je zastrašujuća u ovoj zemlji koja je rastrgnuta oružanim konfliktom. Pothranjenost je više pravilo nego izuzetak.

Svako osmo dete tamo umire pre navršenih pet godina. Ona koja prežive mahom pate od usporenog rasta i iscrpljenosti.

U četiri druge zemlje situacija je vrlo ozbiljna – u Čadu, Madagaskaru, Jemenu i Zambiji. U 43 od ukupno 117 zemalja obuhvaćenih u indeksu je stanje „ozbiljno“.

Prema izveštaju, širom sveta 822 miliona ljudi pati od gladi. To je svaki osmi čovek na svetu. Pre tri godine taj broj je bio ispod 800 miliona.

„Pre svega dva faktora igraju ulogu za povećanja broja gladnih u protekle tri godine: jedan je delovanje klimatskih promjena, a drugi povećanje broja oružanih konflikata širom sveta“, kaže Paterson u razgovoru za DW.

Indeks se objavljuje od 2006. godine. Od početka devedesetih su se širom sveta udvostručile vremenske nepogode, kaže Paterson. Nastaju ogromni gubici u žetvi zbog poplava, erozije tla i oluja.

„Više koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi vodi do smanjenja mikrohranjivih sastojaka u usevima, premalo proteina, cinka ili gvožđa“, dodaje Paterson.

Filip Elston, specijalni izvestilac UN za ekstremno siromaštvo i ljudska prava, to naziva „klimatskim aparthejdom“.

„Rizikujemo da dođemo u situaciju klimatskog aparthejda gde bogati mogu da priušte beg od globalnog zagrevanja, gladi i konflikata dok ostatak svetskog stanovništva mora da pati zbog klimatskih promena“, rekao je Elston.

Filip Mimkes iz Mreže za ljudsko pravo na hranu u razgovoru za DW naglašava da danas po glavi stanovnika u svetu postoji mnogo više namirnica nego ikada. „To znači da nemamo problem proizvodnje nego raspodele.“

Ovaj stručnjak ukazuje da se manje od polovine poljoprivredne proizvodnje koristi za prehranu ljudi. „Ostatak završava drugde, u bioplastici, u proizvodnji energije, u hrani za životinje.“

Zbog toga, prema njegovim rečima, ne pomaže samo davanje novca koji decenijama obećavaju industrijske: „U najvažnije uzroke gladi spadaju zapravo politička pitanja poput diskriminacije, socijalne nejednakosti i nepravednih trgovinskih struktura.“