Svaki deseti lekar planira da ode u inostranstvo, polovina građana Srbije zadovoljna kvalitetom usluga

Svaki drugi ispitanik istakao je da nema problem da zakaže pregled i da kod lekara stigne za najviše mesec dana. Međutim, 37 odsto pacijenata u poslednje tri godine nije došlo na red za intervenciju, jer im je usluga bila hitno potrebna i nisu mogli da čekaju ili termina uopšte nije bilo.

Doktori su istakli da posvete i do 40 odsto radnog vremena medicinskoj dokumentaciji, koja se pretežno vodi na papiru.

Od digitalizacije na prvom mestu očekuju da dobiju jedinstveni eKarton pacijenta sa istorijom bolesti i umrežavanje ustanova na sva tri nivoa zdravstvene zaštite radi efikasnijeg protoka informacija. Kao najbolje strane sistema lekari navode posvećenost svom poslu i stručnost medicinskih radnika.

Među najvećim problemima, s druge strane, prepoznaju preopterećenost osoblja i niske plate, kao i previše papirologije.

Pozitvno je, kako se ocenjuje u ovom istraživanju, što tek svaki deseti planira da ode u inostranstvo u narednih pet godina, nešto manje od polovine (45 odsto) želi da nastavi da radi isključivo u državnom sistemu, dok bi četvrtina radila paralelno i u privatnoj praksi.

Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić je ocenila rezultate istraživanja NALED-a kao objektivne i navela da su bolja organizacija posla, manje gubljenja vremena na papirologiju, brže zakazivanje pregleda, i posebno nabavka opreme i povećanje zarada, prioriteti za jačanje i unapređenje sistema.

– Stručnost i posvećenost naših lekara i zdravstvenih radnika prepoznati su i od pacijenata kao najjači adut, a raduje me i to što većina kolega planira da ostane u Srbiji, u državnim ustanovama. Digitalizacija koju sprovodimo poboljšava efikasnost, zato ohrabrujem i građane i lekare da koriste digitalne usluge i sisteme, a mi ćemo se truditi da poboljšamo komunikaciju sa strukom i građanima o potrebama koje imaju u zdravstvu – rekla je ministarka Grujičić na konferenciji za novinare.

Istraživanje o zadovoljstvu građana i lekara državnim zdravstvom sproveli su NALED i Ipsos, uz podršku projekta E-zdravlje, finansiranog od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), koji pruža podršku digitalizaciji i unapređenju zdravstvenog ambijenta u više od 20 zemalja širom sveta, među kojima je i Srbija.

– Kada govorimo o svim ambicioznim naporima koje je Vlada Srbije preduzela na putu digitalne transformacije javnih usluga, a posebno kada govorimo o sektoru zdravstva, svesni smo da je tehnologija samo jedna od komponenti od koje zavisi uspeh. Ono što je još važnije je da se menjaju procesi, i u tome najvažniju ulogu igraju ljudi koji su aktivni učesnici u sistemu zdravstva, a to su pružaoci usluga i sami građani – naveo je direktor projekta E-zdravlje Stiv Olis.

Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović rekla je da se prioriteti NALED-a i njegovog Saveza za zdravstvo poklapaju sa stavovima građana i lekara i da će osim razvoja jedinstvenog elektronskog kartona, ključan korak u digitalizaciji sistema biti povezivanje svih ustanova i lekara specijalista.

– Naš predlog je da i lekarima u privatnom sektoru omogućimo da otvore bolovanje pacijentu, kao i da uvedemo uslugu eBolovanje, kako građani ne bi morali bolesni da odlaze do zdravstvene ustanove. Želimo da podržimo resorno ministarstvo i u uvođenju eUputa, kako bi lekari specijalisti mogli da izdaju upute za dalje lečenje, čime bismo poštedeli građane vraćanja kod izabranog lekara, a podjednako važno biće i uvođenje eRecepta za sve grupe lekova – zaključila je Bojović.

Dobijeni nalazi u ovom istraživanju, kako poručuju iz NALED-a, pomoći će u daljem procesu digitalizacije usluga i postizanju veće efikasnosti.

Servise eZdravlje i Moj RFZO koristilo manje od petine ispitanika

Istraživanje je pokazalo da su građani nedovoljno informisani o elektronskim uslugama u zdravstvu. Servise kao što su eZdravlje i Moj RFZO koristilo je manje od petine ispitanika dok su najviše upoznati i najzadovoljniji uslugom eRecept. Ipak, oko tri četvrtine građana smatra da je dalji proces digitalizacije koristan i najviše je potrebno raditi na boljem informisanju javnosti o postojanju i prednostima elektronskih usluga, navodi se u istraživanju.