Svaki drugi misli da je na internetu sve istina

Dok čitaoci slabo prave razliku između informativnih tekstova i reklama, ocenjeno je na okruglom stolu „O medijima, odgovornosti, novim generacijama i aktivizmu“ u organizaciji švedske ambasade. Povod je bio obeležavanja stogodišnjice od uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje.

– Polovina ukupne publike veruje svemu što sazna na internetu, rekla je Helen Laršon Puset, nekadašnja savetnica za kulturu Ambasade Švedske.

Gunila Šindstrand, novinarka i urednica „Mittmedia“, rekla je da su u Švedskoj mediji drugačije organizovani.

– Ima mnogo lokalnih medija koji se bave lokalnim problemima. Poznaju kako zajednica diše i prenose ono što zajednica oseća, rekla je Šindstrand i dodala da je digitalizacija medija donela niz promena u percepciji informacija.

Kao najveći problem savremenog novinarstva Šindstrand vidi činjenicu da većina publike ne razlikuje novinski članak od plaćenog oglasa, a Tamara Skroza, novinarka, smatra da je globalni problem kada plaćeni oglasi nisu tako označeni.

 – Osim publike koja nije dovoljno medijski pismena da to razlikuje, kod nas su se čak i mediji hvatali za lažne vesti i objavljivali ih kao prave, rekla je Skroza.