Svaki klub ima svoja pravila

Vizionari evropskog puta zemalja u našem regionu, o kojima smo pisali prošle nedelje, sigurno bi se složili sa gornjom izjavom finskog atletičara iz prošlog stoleća.

Nurmi je ostao poznat u istoriji sporta kao leteći Finac i najveći dugoprugaš svih vremena.

Poboljšao je sve svetske rekorde na stazama od 1.500 do 20.000 m; ukupno je 25 puta rušio svetske rekorde.

Sve to je postigao napornim radom.

Napornog rada su svesni i svi ljudi koji su radili u bilo kojoj državi EU u fazi njenog uključivanja u tu asociaciju. Radili smo praktično danonočno.

U Sloveniji smo formirali poseban vladin Ured za evropska pitanja već u januaru 1998. koji je radio na pristupnim aktivnostima do samog ulaska u EU 2004. godine. Sve te godine ekipa mladih obrazovaniuh ljudi i stručnjaka radila je danonoćno.

U reformisanom obliku deluje ta ekipa unutar Ministarstva spoljnih poslova Slovenije i danas kao koordinator aktivnosti čitave vlade sa organima EU, a mnogi od njih danas rade na slovenačkom predstavništvu u Briselu.

Takvi odnosno slični uredi postoje po svim državama kandidatkinjama za članstvo u EU, ima ga i Srbija, a bitno je da su oni policajac koji kontroliše i ubrzava rad ministarstava i ostalih vladinih organa u procesu priključivanja EU.

Uprkos zaklinjanju svih političkih lidera sa Zapadnog Balkana, kako im je ulazak u EU prioritet, svakodnevna politika koju vode, kao i organizacija njihovih vladinih službe pokazajuje da to ipak nije istina. A i tempo rada na tome nije suviše ubrzan.

Pored političkih uslova jednako su važna i „tehnička“ pitanja

O tome pišem i zbog toga jer se u javnosti Zapadnog Balkana često stiče pogrešan utisak da je ulazak u EU izključivo stvar političke podobnosti odnosno političkih zahteva koje EU postavlja zemljama kandidatima.

Prava istina je da ispunjavanje poliitčkih zahteva, stepena demokratije i poštovanje vladavine prava i prava čoveka čine preduslove za to da bi pojedina zemlja uopšte mogla da konkretizuje svoje tehničke zadatke koji su su stigli iz Unije u pregovaračkim poglavljima.

Na primer Srbija pregovara sa EU po 35 poglavlja.

Najkompleksnija su poglavlja 23 i 24 koja su posvećena pravosuđu, osnovnim pravima, pravdi, slobodi i bezbednosti.

Upravo zbog toga je Evropska unija odlučila da je najbolje početi pregovore otvaranjem ovih poglavlja kako bi država imala više vremena da se prilagodi standardima EU u ovim oblastima.

Ukoliko napredak u okviru ova dva poglavlja bude u značajnom zaostatku u odnosu na celokupan napredak pregovora, Evropska komisija može obustaviti pregovore u ostalim poglavljima, dok se ponovo ne uspostavi ravnoteža i ostvari napredak.

Proces stabilizacije i pridruživanja, započet 1999, strateški je okvir koji podržava postepeno približavanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Zasniva se na bilateralnim ugovornim odnosima, finansijskoj pomoći, političkom dijalogu, trgovinskim odnosima i regionalnoj saradnji.

Ugovorni odnosi imaju oblik Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Oni regulišu političku i ekonomsku saradnju i uspostavljanje područja slobodne trgovine sa zemljama regiona.

Sporazumi zasnovani na zajedničkim demokratskim principima, ljudskim pravima i vladavini prava takođe uspostavljaju strukture stalne saradnje.

Njihovu upotrebu i sprovođenje nadgleda Savet za stabilizaciju i pridruživanje, koji se svake godine sastaje na ministarskom nivou.

Pomaže mu Odbor za stabilizaciju i pridruživanje.

Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje osigurava saradnju između parlamenata zemalja Zapadnog Balkana i Evropskog parlamenta.

Od stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom u aprilu 2016, na snazi su Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju sa svim zemljama Zapadnog Balkana i potencijalnim kandidatima.

U slučaju Kosova, to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je zaključila samo EU i nije potrebno da ga ratifikuju države članice (pet država članica ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu).

Trgovina i trgovinski aspekti Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uključeni su u Privremene sporazume, koji obično stupaju na snagu ubrzo nakon potpisivanja, jer je trgovina isključiva nadležnost EU.

Početak evropske perspektive

Evropska perspektiva ostaje otvorena celom regionu Zapadnog Balkana.

Iste godine kad je Hrvatska postala članica EU, na samitu Evropskog saveta održanom 28. juna, doneta je odluka o otvaranju pregovora o pristupanju sa Srbijom.

Ministri spoljnih poslova EU su 17. decembra 2013. usvojili okvir za pregovore sa Srbijom; nakon toga, Evropski savet je 20. decembra doneo odluku da prva međuvladina konferencija sa Srbijom bude održana 21. januara 2014. godine.

Pored Srbije, države kandidati su i Crna Gora, Makedonija, Island, Turska i Albanija, dok su Bosna i Hercegovina i Kosovo potencijalni kandidati.

Ugovor o Evropskoj uniji propisuje da svaka evropska država može da podnese zahtev za članstvo ukoliko poštuje demokratske vrednosti i ukoliko je posvećena njihovom daljem unapređenju zajedno sa drugim članicama evropske porodice.

Prvi korak koji država mora da načini jeste ispunjavanje ključnih kriterijuma za članstvo.

Ovi kriterijumi su u najvećem delu definisani na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993. i stoga se nazivaju kriterijumi iz Kopenhagena.

U skladu sa ovim kriterijumima, članstvo u Evropskoj uniji znači da država koja želi da pristupi EU mora da ima:

1) stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina;

2) funkcionalnu tržišnu privredu i sposobnost da se nosi sa tržišnim pritiscima unutar jedinstvenog tržišta;

3) sposobnost da preuzme i uspešno ispuni obaveze koje proizilaze iz članstva, uključujući pridržavanje ciljeva političke, ekonomske i monetarne unije.

Za države Zapadnog Balkana uveden je i Proces stabilizacije i pridruživanja koji ima tri cilja:

1) politička stabilizacija i ohrabrivanje njihove brze tranzicije ka tržišnoj ekonomiji;

2) unapređenje regionalne saradnje;

3) članstvo u Evropskoj uniji.

Ovaj proces pomaže državama da izgrade kapacitete za usvajanje i sprovođenje zakona EU kao i evropskih i međunarodnih standarda.

On je zasnovan na bliskom partnerstvu u okviru kojeg Evropska unija nudi kombinaciju trgovinskih povlastica, ekonomske i finansijske pomoći, pomoći za rekonstrukciju, razvoj i sporazume o stabilizaciji i pridruživanju – odnosno dalekosežni ugovorni odnos sa EU, koji podrazumeva međusobna prava i obaveze. Svaka država se korak po korak približava članstvu u Evropskoj uniji kako ispunjava svoje obaveze u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja.

Evropska komisija ocenjuje ostvareni napredak u okviru godišnjih izveštaja o napretku koji se objavljuju svake jeseni.

Stanje po pojedinim zemljama

Kandidati

Albanija: se 28. aprila 2009. prijavila za članstvo u EU. Komisija je primetila vidljiv napredak i preporučila da se zemlji odobri status kandidata, pod uslovom usvajanja reformi koje još nisu sprovedene. Ovaj uslov je u velikoj mjeri ispunila država prije parlamentarnih izbora u junu 2013. Komisija je u oktobru 2013. godine nedvosmisleno preporučila Albaniji da dobije status kandidata za članstvo u EU, koju je dobila u junu 2014. Uzimajući u obzir svoj napredak, Komisija je u svojim izvještajima za 2016, 2018. i 2019. godinu preporučila početak pregovora sa ovom državom. U junu 2018. Savet se dogovorio o mogućnosti započinjanja pregovora o pristupanju sa Albanijom u junu 2019. godine, pod uslovom da se ispune potrebni uslovi. Međutim, i juna i oktobra 2019. godine, Savet nije dao saglasnost za početak pregovora o pristupanju. Nakon sastanka Evropskog saveta iz oktobra 2019, Francuska je podnela radni dokument sa predlozima za novu metodologiju proširenja. Komisija se obavezala da će podnijeti svoje prijedloge do kraja januara 2020. godine, a Albanija će morati da ispuni brojne uslove pre stvarnog početka pregovora – da usvoji izbornu reformu, obezbedi transparentno finansiranje političkih stranaka i izbornih kampanja, obezbedi dalju reformu pravosuđa i dovrši uspostavljanje struktura za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Crna Gora: nezavisna od 2006. godine, prijavila se za članstvo u EU u decembru 2008. Status kandidata dobila je u decembru 2010, a pregovori o pristupanju započeli su u junu 2012. godine. Pregovori o ključnim poglavljima o vladavini zakona – Poglavlje 23 o reformi pravosuđa i osnovna prava i Poglavlje 24 o slobodi, bezbednosti i pravdi – u skladu sa novim pristupom EU procesu pridruživanja, započeli su u ranoj fazi, u decembru 2013. Do kraja 2018. godine otvorena su 32 od 35 pregovaračkih poglavlja, ali samo su tri privremeno zatvorena. Poslednje preostalo ključno poglavlje (o politici konkurencije) nije otvoreno 2019. godine. U februaru 2018. Komisija je objavila novu strategiju za Zapadni Balkan, u kojoj stoji da bi Crna Gora (i Srbija) mogla da se pridruže EU do 2025. godine, ali priznaje da je taj cilj izuzetno ambiciozan.

Republika Severna Makedonija: Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (sada Republika Severna Makedonija) podnela je zahtev za članstvo u EU u martu 2004, a status kandidata je dobio u decembru 2005. godine. Međutim, pregovori o pristupanju nisu mogli biti pokrenuti, posebno zbog spora s Grčkom oko upotrebe naziva Makedonija. Ovaj spor je uspešno rešen Sporazumom iz Prespe o novom nazivu zemlje – Severna Makedonija – koji je stupio na snagu u februaru 2019. Komisija je toplo preporučila početak pregovora o pristupanju od 2009. godine, što je Parlament od početka podržavao. U junu 2018. Savet se dogovorio o mogućnosti otvaranja pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom u junu 2019. godine, pod uslovom da se ispune potrebni uslovi. Međutim, i juna i oktobra 2019. godine, Savet nije dao saglasnost za početak pregovora o pristupanju. Nakon sastanka Evropskog saveta iz oktobra 2019. godine, Francuska je podnela radni dokument sa predlozima za novu metodologiju proširenja. Komisija se obavezala da će podnijeti svoje prijedloge do kraja januara 2020. godine i u martu 2020. Savet za opšte poslove odlučio je da otvori pregovore o pristupanju sa Severnom Makedonijom i usvojio Komunikaciju Komisije o revidiranoj metodologiji Unapređenje procesa pristupanja – kredibilna perspektiva EU za zapadni Balkan iz februara 2020. Odluku su odobrile članice Evropskog saveta.

Srbija: Srbija se za članstvo u EU prijavila u decembru 2009, a status kandidata dobila je u martu 2012. godine, nakon što su Beograd i Priština postigli dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova. Pregovori o pristupanju zvanično su počeli 21. januara 2014. U decembru 2015. otvorena su prva dva poglavlja, uključujući i ono o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Ključna poglavlja 23 i 24 o vladavini prava otvorena su 18. jula 2016. Do kraja 2019. otvoreno je 18 pregovaračkih poglavlja. U februaru 2018. Komisija je objavila novu strategiju za Zapadni Balkan, u kojoj stoji da bi Srbija (i Crna Gora) mogla da se pridruži EU do 2025. godine, ali priznaje da je taj cilj izuzetno ambiciozan. Buduća integracija Srbije u EU i dalje je, kao i u slučaju Kosova, usko povezana sa dijalogom Srbije i Kosova koji je sponzorisao EU, a koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg i sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji njihovih odnosa.

Potencijalni kandidati

Bosna i Hercegovina: potencijalna je zemlja kandidat. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan je nakon završetka pregovora u junu 2008. godine, ali njegovo stupanje na snagu bilo je zamrznuto, uglavnom zbog toga što Bosna i Hercegovina nije provela jednu od ključnih presuda Evropskog suda za ljudska prava. Obnovljeni pristup EU koji zemlji posvećuje veću pažnju ekonomskom upravljanju omogućio je da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju konačno stupi na snagu 1. juna 2015. Država je 15. februara 2016. podnela zahtev za članstvo. U maju 2019. godine Komisija je objavila svoje mišljenje na osnovu odgovora Bosne i Hercegovine na sveobuhvatni upitnik koji je sadržavao 14 glavnih prioriteta. U međuvremenu, nemogućnost Parlamenta BiH da se dogovori o poslovniku o sastancima s Evropskim parlamentom (dva puta godišnje) znači da se takvi sastanci nisu održavali od novembra 2015. godine. Bosna i Hercegovina očigledno krši Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Kosovo: je potencijalna zemlja kandidat za pristupanje EU, poput Bosne i Hercegovine. U februaru 2008. godine jednostrano je proglasilo nezavisnost, koju su priznale su sve države članice EU, osim Kipra, Grčke, Rumunije, Slovačke i Španije). Od zemalja u regionu Kosovo nisu priznale Srbija i Bosna i Hercegovina. U junu 2012. godine donesen je plan liberalizacije viza. U julu 2018. Komisija je potvrdila da je Kosovo ispunilo poslednju referentnu vrednost. Nakon toga usledio je Evropski parlament i odlučio da započne tekuće međuinstitucionalne pregovore. Nakon što su Beograd i Priština postigli revolucionarni sporazum o normalizaciji odnosa u aprilu 2013. (Briselski sporazum), Evropski savet je u junu 2013. odlučio da započne pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom. Ona je stupila na snagu 1. aprila 2016. Kao i u slučaju Srbije, buduća integracija Kosova u EU i dalje je usko povezana sa dijalogom visokog nivoa koji je sponzorisao EU i koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg i sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji njihovih odnosa.

Zemalja koje čekaju na ulazak u EU najčešće imaju primedbu kako njih niko ne pita šta one žele, već EU samo postavlja nove i nove zahteve.

Pri tome treba znati jedno – kad ulaziš u neki novi klub, preduzeće ili asociaciju, potpuno je jasno da moraš da se pridržavaš njihovih pravila, a ne oni tvojih. I tako je i u slučaju Evropske unije.

Možeš ali i ne moraš. Konačno, svako odgovara sam za svoja (ne)dela.

Nastavak u sledeću subotu