Svaki osmi Amerikanac gladan

Tekuće ekonomske teškoće Barak Obama primetno je počeo da izvlači u prvi plan svojih dugoročnih prioriteta, posebno ukazujući na moguće posledice stope nezaposlenosti koja se nikako ne spušta ispod 10 odsto. Priznao je tim povodom da je šokiran činjenicom (koja je bila povod i za pomenuto Tajmsovo reagovanje) da se došlo dotle da danas gotovo svaki osmi Amerikanac ne može da se prehrani. U zemlji koja se, inače, od vrha pa naniže i dalje samoreklamira kao „najbolja i najbogatija na svetu“.

Konkretno, povod za to Obamino javno posipanje pepelom predstavljalo je jedno vrlo respektabilno upozorenje da je u poslednjih par godina drastično porastao broj Amerikanaca koji hronično gladuju i, praktično, opstaju zahvaljujući pomoći države i privatnih donatora. U upravo objavljenom izveštaju nacionalne fondacije „Feeding America“ (FA) – koja objedinjuje ogromnu mrežu „banaka za hranu“ širom SAD – naveden je, naime, alarmantan podatak da se danas već više od 35 miliona Amerikanaca nalazi u situaciji da im ishrana direktno zavisi od „narodnih kuhinja“, odgovarajućih državnih bonova (koji se u prodavnicama koriste umesto novca) i ostale organizovane pomoći te vrste koje obezbeđuju crkve, dobrotvorne organizacije i pojedinci.

FA objedinjuje 37.000 lokalnih ispostava, a do podatka o 35 miliona glađu ugroženih Amerikanaca stiglo se na osnovu broja onih koji su prošle godine neposredno zatražili njihovu pomoć – što, kako je objavljeno, predstavlja alarmantno povećanje od čak 46 odsto u odnosu na godinu 2006.

Prateća statistika tog izveštaja još je sumornija: 38 odsto redovnih korisnika te pomoći mlađa je od 18 godina; osam odsto su stariji od 65; 36 odsto registrovanih domaćinstava je sa jednom zaposlenom osobom; 71 odsto domaćinstava je sa mesečnim prihodom od 770 dolara, što je znatno ispod statističkog „nivoa siromaštva“ (za četvoročlanu porodicu tu granicu siromaštva predstavlja godišnji prihod od 21.200 dolara), 10 odsto korisnika pripada „kategoriji beskućnika“, a 78 odsto obuhvata porodice sa najmanje jednim detetom.

„Recesija i rastuća nezaposlenost uzimaju svoj danak. Porodice koje danas gladuju mogu se naći bukvalno širom zemlje – u velikim i manjim gradovima, u provinciji, među sirotinjom i srednjom klasom, pa čak i u predgrađima sa dobro stojećim stanovništvom“, čulo se tim povodom na jednoj tribini nacionalne TV mreže PBS, uz ocenu da se alarmantno povećava broj onih „koji štede na sebi, razapeti između izdvajanja za hranu, odnosno prioritetnih i neizbežnih mesečnih izdataka za otplatu ili kiriju i komunalije“.

Na Kapitol hilu, reakcija na brojke nadležnog senatskog komiteta bila je veoma oštra i urgentna, bez obzira na to što taj komitet čine i članovi Obamine Demokratske partije. Uz ocenu da fiskalna situacija zemlje „postaje neprihvatljiva, imajući u vidu statistiku koja govori da blokirani ekonomski rast izaziva porast siromaštva, beskućništva, gladi i beznađa do nivoa registrovanog 30-ih godina prošlog veka, u vreme velike depresije“, senatori su bili posebno kritični prema nedavnoj Obaminoj inicijativi da Kongres – u skladu sa predviđenim vanrednim merama za kresanje budžeta – zamrzne iznos socijalnih izdvajanja za sledeće tri godine.

S druge strane, dozvoljava se legalizovana pljačka bankarima iz Volstrita, a Kongresu se ispostavljaju zahtevi za novim povećanjima budžeta za potrebe ministarstava odbrane i nacionalne bezbednosti. A, to će svesti na minimum sredstva neophodna federalnim državama za pomoć milionima desperatnih ljudi širom SAD, prepuštenih samima sebi u ovim teškim vremenima, navodi se, pored ostalog, u zaključku ovog senatskog dokumenta o kome će se, sumnje nema, i te kako još govoriti na javnoj sceni i u političkim kuloarima Vašingtona.