Svaki peti Nemac žali za Berlinskim zidom

Svaki peti Nemac ne bi imao ništa protiv ukoliko bi ponovo postojao Berlinski zid, pokazalo je ispitivanje javnog mnjenja koje je povodom Dana nemačkog jedinstva napravio institut Emnid. Nekadašnja socijalistička Nemačka Demokratska Republika pristupila je Saveznoj Republici Nemačkoj 3. oktobra 1990.
Danas se, međutim, i dalje većina ljudi na nekada socijalističkom istoku zemlje osećaju kao građani „drugog reda“. Istraživanje je pokazalo da se 74 odsto Nemaca u istočnim saveznim pokrajinama u poređenju sa svojim zapadnim zemljacima osećaju prikraćenim. Na zapadu Nemačke situacija je upravo obrnuta – tamo 73 odsto građana ne vidi da su ljudi sa Istoka u bilo kojem pogledu prikraćeni ili zapostavljeni.
Isti stav, pak, vlada na istoku i zapadu kada je reč o Zidu – oko 19 odsto Nemaca priželjkuje da se „vrati“ građevina koja je od 1961. do 1989. delila hladnoratovsku Evropu. No, 75 odsto Nemaca smatra da je dobro što zida više nema. Povodom Dana nemačkog jedinstva više političara iz različitih stranaka zatražilo je da se u Berlinu podigne spomenik slobodi i nemačkom jedinstvu. Potpredsednik Bundestaga Volfgang Tirze smatra da ankete koje pokazuju različita osećanja ljudi na istoku i na zapadu treba da budu podstrek da se ubrza rad na projektu.
Slična inicijativa 170 saveznih poslanika različitih stranaka propala je 2000. godine. Sada je osvežena, a prema navodima poslednjeg predsednika vlade Nemačke DR, konzervativca Lotara de Mezijera, sada ima znatno više izgleda za uspeh. Spomenik bi mogao da bude postavljen za dve godine, na 20. godišnjicu nemačkog ujedinjenja i to na Dvorskom trgu u Berlinu. Na tom mestu u vreme Istočne Nemačke bila je Palata Republike koja se sada ruši da bi ustupila mesto Gradskom dvorcu koji je tu stajao pre bombardovanja u Drugom svetskom ratu.