Svaki splav mora da ima svog mornara

Tematika plovila i burnog ako ne i žurnog, tehnički zahtevnog ili ekonomski isplativog života na srpskim vodama nije tako bliska građanima Srbije koji putuju uglavnom drumovima ili železnicom. Pa ipak, baš takav život odvija se svakodnevno na domaćim rekama koje služe ne samo kao saobraćajnica kojom se prevoze industrijski proizvodi i sirovine već i kao stacionar zabave – kako za one koji vreme provode na splavovima tako i za ljubitelje „vodnog adrenalina” koji pruža vožnja skuterima ili gliserima.

I ovde postoje pravila ponašanja – pravila koja učesnike u ovom gustom saobraćaju čuvaju jedne od drugih. A jedno od njih je da plovila za sport i razonodu (skuteri i čamci) nemaju šta da traže u granicama plovidbenog puta, središnjem delu reke kojim se kreću brodovi. Jedno od pravila je i da svaki splav mora da ima mornara koji će dnevno brinuti o bezbednosti plovila i potrebnoj opremi za „ne daj bože”, a sve pomenuto i još mnogo toga kontrolišu inspektori za bezbednost plovidbe.

A dobar „stajling” splava u ovom slučaju podrazumeva aparate za gašenje požara, prsluke za spašavanje, obeležja sa svih strana, osvetljenje radi noćnog saobraćaja na rekama, pumpu za ispumpavanje vode, dva mornara i još mnogo dokumenata koji dokazuju da je splav pregledan, tehnički ispravan, registrovan i bezbedan.

– Da bi bio bezbedan, splav u najopštijem mora da ima važeću plutajuću dozvolu, lice koje je ukrcano za stručni nadzor, a koga ćemo zvati mornar, i svu potrebnu opremu – objasniće nam inspektorka Blaženka Ralić koju dalje pitamo zašto se i kako događa da splavovi neretko potanjaju?

– Stručnjaci iz Uprave kontrolišu jesu li vodonepropusne pregrade u dobrom stanju, oni sve izmere, provere i nemaju obavezu da te poklopce zatvaraju. Događa se da ih čovek koji je zadužen za splav ne zatvori nakon njihovog odlaska, a događalo se i da je splav probušen, uglavnom oko sanitarnih čvorova i vlasnici neće da prijave nego sami zaptivaju da bi na kraju objekat potonuo. Međutim, to se ne dešava tamo gde postoji obučeno lice koje će se time baviti – insistira inspektorka koja je baš na splavovima za jedno sa gostima doživljavala istinsku dramu 2017. u vreme nanosa ledenih ploča i santi koje su gutale sve pred sobom.

A i u tim uslovima, inspekcija za bezbednost plovila je prva na terenu.

– Zatekli smo se na splavu u koji led samo što nije udario i vlasnika sam savetovala da polako počne da pušta ljude napolje jer stampedo može biti jednako opasan kao udar ledene sante – govori naša sagovornica.

Upitana koliko su česte nesreće i kako one izgledaju na rekama, Blaženka odgovara:

– Nesreće nažalost nisu retkost. Događalo se da se ljudi poklizaju pa ispadnu s broda ali se dešava i da ljudima pozli pa padnu u vodu. Što se sudara tiče, događalo se da čamac naleti na brod tako što mu pre seče kurs, a bilo je slučajeva da se brodovi ne zaobiđu dobro. Ako idu ispod mostova i tu se sreću, brodovi koji plove uzvodno treba da sačekaju nizvodne jer njih gura voda i teže im je da se zaustave. Događa se da otkažu komande pa brod udari nekoga u sidrištu – priča naša sagovornica.

Inspektorka sa kojom je sve vreme mlađi kolega koji pomno prati svaku njenu reč govori dalje o nesrećema iz ove godine navodeći nekoliko primera onoga što bismo filmski nazvali „misteriozno potapanje”.

Od početka godine potonulo je pet teretnih brodova i uzroci tih nesreća se još utvrđuju jer je ispitivanje plovidbenih nezgoda dugotrajan proces.

– Može biti da teret nije bio dobro raspoređen, možda je bilo oštećena. Dogodilo se u Kostolcu da se teretni brod prepolovio na pola i sreća je što nije bilo žrtava. Materijalna šteta je velika ali je najvažnije videti šta je uzrok i sprečiti da se takve stvari ponove – mišljenja je inspektorka koja naglašava preventivu kao ključnu ulogu koju inspekcija treba da ima u svom radu.

– Pokušavamo da vlasnike splavova edukujemo zašto im je potrebna sva sigurnosna oprema i pozivamo ih da nas zovu u kontrolu kako bismo zajedno radili na prevenciji – ističe Blaženka, jedna od sedam u Odeljenju, koje kuburi sa hroničnim nedostakom kadra.

Pored svega pomenutog ovi ljudi se bave i zaštitom životne sredine na rekama kao što su tokom pandemije pored redovnih kontrola imali zadatak da dijagnostifikuju i eventualnu opasnost od širenja infekcije. U izveštaju od lani piše da je takvih pregleda bilo 186 te da „nije potvrđen nijedan slučaj prenosazaraze sa stranih brodova”.

Zajedničke akcije

– Vrlo često radimo zajedno sa tržišnom inspekcijom i inspekcijom rada. Nismo išli na brodove, ali smo zajedno na splavovima po Beogradu. Međutim, događalo se da idemo u iznenadne velike akcije noću zajedno sa policijom i kolegama iz turističke inspekcije, finansijske, komunalne, zaštite životne sredine. Tada zapravo idemo kod onih koji nisu regsitrovani i to nam je cilj, a ne da uznemiravamo čoveka koji legalno radi – priča inspektorka Ralić.

Rezultati iz 2020.

Inspektori ovog odeljenja prošle godine obavili su 378 redovnih i 123 vanredna pregleda, kao i 37 savetovadvnih poseta. Podneto je 416 prekršajnih prijava, 27 prijava za privredni prestup i jedna krivična.

* Tekst je nastao u okviru projekta reforme sistema inspekcijskog nadzora koju sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Koordinaciona komisija Vlade Srbije za inspekcijski nadzor, u saradnji sa NALED-om i Jedinicom za podršku Koordinacionoj komisiji, a uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD)