Svaki stanovnik Beograda baci oko 135 kilograma hrane godišnje

Centar za unapređenje životne sredine sproveo je istraživanje na nivou Beograda, tokom kojeg je merena količina otpada u domaćinstvima i u komercijalnom sektoru. Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine navela je da je rezultat tog istraživanja pokazao da svaki stanovnik glavnog grada Srbije baci oko 135 kilograma hrane godišnje.

„Domaćinstva na nivou Beograda bace oko 160.000 tona hrane, dok komercijalni sektor učestvuje sa oko 40.000 tona hrane. To jeste manja količina, ali moramo imati u vidu da veliki broj stanovnika uopšte ne koristi usluge iz komercijalnog sektora“, istakla je Jovčić.

Prema njenim rečima, građani najviše bacaju povrće, a najmanje mlečne proizvode.

„Najviše bacamo povrće. Na drugom mestu je voće i zatim slede proteini, odnosno meso i mesne prerađevine, dok se mlečni proizvodi najmanje bacaju. Međutim, njih je najteže izmeriti s obzirom na to da je jedan deo tih mlečnih proizvoda u tečnom stanju i da obično završi u kanalizaciji“, rekla je naša sagovornica.

Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine naglasio je da, ukoliko građani žele da smanje količinu otpada od hrane, oni treba da isplaniraju obroke, ali i da se drže tog plana prilikom kupovine namirnica i pripreme hrane.

„Važno je planirati obroke, a shodno tom planu je važno napraviti spisak za kupovinu. Posle toga, kada odemo u prodavnicu, treba da se držimo tog spiska, jer sve što kupimo mimo njega vrlo često završi u otpadu. Znači ne treba da nas povedu akcije, ili neki popusti, ili specijalne ponude, ili zato što nešto lepo miriše, ili zato što smo videli komšiju da je kupio“, objasnio je Šćekić.

Kako je istakao, i nakon kupovine, važno je da se ta hrana skladišti na odgovarajući način.

„Nisu sve namirnice za frižider, ili za van frižidera, ili za zamrzivač. I u tim segmentima treba da se vodi računa kako se šta čuva, da bi se što više produžio rok trajanja tih namirnica“, kazao je Šćekić i dodao da se u našoj sredini često kuva više hrane nego što je potrebno, pa se ona i zbog toga kasnije baca.

Dodatni problem u Srbiji, kako je navela Jovčić, predstavlja i činjenica da ne postoje pravni propisi koji bi regulisali postupanje sa viškovima hrane.

„Ono što nama nedostaje je zakon o upravljanju viškovima hrane. Radna grupa za izradu tog zakona je formirana još 2015, 2016. godine, međutim mi i dalje nemamo nacrt tog zakona“, kazala je Jovčić.

Prema njenim rečima, situacija u drugim evropskim zemljama je drugačija i one su, na čelu sa Francuskom, to zakonski uredile i ne dozvoljavaju prodavnicama prehrambene robe da bacaju hranu, već moraju da nađu način kako će da je dalje prodaju ili iskoriste. Ukoliko je bace, plaćaju drakonske kazne.

Kako je Jovčić navela, posledice velike količine otpada od hrane su višestruko negativne, a on predstavlja i jedan od vodećih uzroka klimatskih promena.

„To nije samo novac koji smo mi bacili zato što smo kupili određenu hranu pa je to sada postao otpad, već je i ogromna količina vode potrebna za proizvodnju hrane. Pored toga, moramo da imamo u vidu i energiju u svim procesima, od proizvodnje i prerade, pakovanja, do transporta, kao i količinu zemljišta koja se koriste. Dakle, sve to vrlo utiče na klimatske promene. Kada hrana završi na otpadu, ona ispušta metan, gas koji je opasniji od ugljen-dioksida“, objasnila je Jovčić.

Prema Šćekićevim rečima, jedan od načina da se negativne posledice spreče jeste kroz banke hrane, gde se prehrambeni proizvodi iz maloprodajnih objekata kojima je rok trajanja blizu isteka doniraju i distribuiraju onima kojima je ta hrana najpotrebnija.

Međutim, jedan deo problema u doniranju hrane je PDV koji se plaća na tu hranu.

„Važno je raditi na finansijskom aspektu stimulisanja kompanija da učestvuju u doniranju hrane. ono što je jako važno razumeti jeste da svaki problem koji mi imamo sada a vezan je za hranu ili bilo koju vrstu otpada, taj problem izazive i ekološke i ekonomske i društvene probleme. Od toga ne možemo da pobegnemo, ali ako se budemo potrudili da rešavamo jednu po jednu stvar, svi ti problemi će doći na svoj nivo“, zaključio je Šćekić.