Svaki treći kovid pacijent imao stomačne probleme

Uz to, povećano korišćenje antibiotika tokom pandemije, dovelo je do narušavanja crevne mikroflore i pojave antibiotskih kolitisa kod velikog broja pacijenata, pokazuju podaci iz bolnica u Srbiji, a koje su bile u kovid sistemu.

Udruženje gastroenterologa Srbije i gastroenterološke sekcija Srpskog lekarskog društva (SLD) organizovali su edukativnu tribinu „Obezbedi svoje digestivno zdravlje“, na kojoj su podsetili javnost na najčešće gastrointestinalne tegobe koje se javljaju u našoj populaciji.

Virus korone je višestruko zahvata digestivni sistem i to iz dva razloga. Prvi je svakako taj što su kod velikog broja pacijenata primarne manifestacije koronavirusa bile digestivne tegobe.

Drugi razlog je taj što su mnogi bolesnici imali brojna neželjena dejstva zbog primene lekova, a prvenstveno antibiotika, koji su bili neophodni u lečenju kovid 19 infekcije.

Prof. dr Petar Svorcan, direktor KBC Zvezdara i predsednik gastroenterološke sekcije SLD kaže da je za poslednjih godinu dana, koliko je KBC Zvezdara bila u kovid sistemu, lečeno oko 7.000 pacijenata sa kovid 19 infekcijom, a da je trećina njih imala gastroenterološke simptome.

– S obzirom na to da imamo kliničko odeljenje za gastroenterologiju, posvećivali smo posebnu pažnju pacijentima, u smislu lečenja i što bržeg oporavka. Od simptoma, pacijenti su se najviše žalili na dijareju, povraćanje, mučnine i povremeno na bolove u stomaku. Nekada su problemi sa digestivnim traktom bili i prvi simptomi koronavirusa, tako da su se pacijenti javljali svojim lekarima opšte prakse sa gastrointestinalnim simptomima da bi se nakon toga utvrdilo da su korona pozitivni, objašnjava dr Svorcan.

Zbog činjenice da su antibiotici deo protokola za lečenje kovid infekcije, pacijentima je pretila pojava i od antibiotskog kolitisa i infekcije izazvane klostridijom dificile.

– Međutim, mi smo se trudili da bolesnicima dajemo i probiotske preparate, prema najnovijim preporukama koje su zasnovane na naučnim dokazima o efikasnosti i bezbednosti probiotika za određena zdravstvena stanja, čime smo u isto vreme prevenirali pojavu svih tih neželjenih problema, ističe profesor Svorcan.

Inače, antibiotici su najčešće korišćeni lekovi uz medikamente protiv bolova i često su predmet zloupotrebe.

Kao i svi drugi lekovi, i oni imaju svoja neželjena dejstva od kojih su najčešće antibiotski kolitis, koji nastaje jer antibiotici ne samo što ubijaju patogene mikroorganizme, već i normalnu crevnu mikrofloru, pa nastaje neravnoteža i prevladavaju neželjeni mikrobi ili gljivice.

Prof. dr Miodrag Krstić gastroenterolog i predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije na tribini je takođe upozorio na korišćenje antibiotika tokom pandemije, što može izazvati antibiotski kolitis, a u najgorem slučaju klostridiju dificile, anaerobnu bakteriju koja često može biti i smrtonosna.

– Oko 25 odsto ljudi koji su uzimali sistemski antibiotike, a morali su da ih uzimaju po protokolu lečenja kovid infekcije, razvili su neželjena dejstva. U tim slučajevima ne postoji apsolutno sigurno sredstvo koje može da pomogne, ali adekvatno izabrana probiotska kultura za najmanje 50 odsto. smanjuje učestalost antibiotskog proliva i pojavu bakterije klostridije, rekao je dr Krstić.

Efikasna probiotska gljivica

U Srbiji je registrovano preko 100 probiotskih preparata, ali nisu svi dovoljno dobri kada se uzimaju antibiotici. U prevenciji dijareje izazvane primenom antibiotika, samo su određeni sojevi efikasni, a jedan od njih je i probiotska gljivica Saccharomyces boulardi, koja se nalazi u svim najvažnijim vodičima u Evropi i svetu, zaključio je profesor Krstić.