Svako društveno pitanje je i studentsko

Mi se kao krovna studentska organizacija bavimo osiguranjem kvaliteta visokog obrazovanja i poboljšanjem studentskog standarda, a da bismo se priključili protestima neophodno je da to od nas zatraže studentski parlamenti svih univerziteta i da se njihovi zahtevi poklope sa sferom našeg delovanja – izjavio je za Danas Milan Savić, predsednik SKONUS-a.

Zahtev da organizovano podrže protest dosad nije stigao ni Savezu studenata Beograda, niti Studentskom parlamentu Univerziteta u Beogradu, koji su se ranije ogradili od organizatora protesta, obrazloženjem da protesti nisu studentski već građanski.

Predsednik Saveza studenata Beograda i student prorektor UB Borijan Soković ne spori pravo svakog studenta koji je i građanin da iskaže svoje nezadovoljstvo stvarima sa kojima se ne slaže, ali da on ne može da koristi svoju poziciju i da se svrstava na bilo čiju stranu. Soković za Danas navodi da „nikome nije zabranjeno da učestvuje u protestima“, niti pomenute studentske organizacije to osuđuju, ali ukazuje da su zahtevi izneti na „Protestu protiv diktature“ politički, a ne sistemski i da nisu usmereni na probleme u vezi sa studiranjem.

– Ja zastupam interese studenata koji su glasali za ovu vlast, ali i onih koji su birali nekog drugog, kao i studenata koji nisu podržali nijednog predsedničkog kandidata. Jedan od zahteva učesnika protesta je smena Republičke izborne komisije. Činjenica je da je bio propusta u njihovom radu, ali među studentima koje zastupam verovatno ima onih koji misle da je RIK odlično obavio posao. Ukoliko bih stao na bilo čiju stranu, zloupotrebio bih svoju funkciju studenta prorektora i time prekršio Statut Univerziteta, koji jasno propisuje da je političko delovanje na univerzitetu zabranjeno – kategoričan je Soković.

Mogućnost da Studentski parlament UB podrži protest Soković vidi jedino ako se pojave zahtevi koji se direktno tiču studenata, dok bi sve drugo, tvrdi, bila zloupotreba i politizacija studentskih organizacija.

– Studente smatramo delom društva, a ne grupom izolovanom u šarenom balonu ispita, kolokvijuma, skripti, literature i jurenja budžeta, koja misli da je, jer studira, bolja od bilo koga ko tu priliku nema. To znači da je svako pitanje studentsko i da ga je kao takvo potrebno dovesti u vezu sa širim društvenim kontekstom – komentariše za Danas Uroš, jedan od učesnika „Protesta protiv diktature“, distanciranje pojedinih studentskih organizacija od tih demonstracija, zbog političkih konotacija koje određuju pomenuti protest.

U prilog argumentaciji da su političke teme relevantne i da moraju biti interesantne studentima, sagovornik Danasa ističe neizvesnost koja čeka buduće diplomce.

– To da li ćemo sutra kada izađemo na tržište rada biti izloženi neizvesnosti i reklamirani kao jeftina radna snaga se tiče svakoga, koji god fakultet studirao. Što se tiče zvaničnih studentskih predstavnika, o njima dovoljno govori činjenica da je, recimo, na Filozofskom fakultetu od strane uprave 2014. godine Studentskom parlamentu oduzet legitimitet i raspušten je kada su podržali studente u protestu. Uz izuzetke, zvanične studentske organizacije se najčešće koriste za nadograđivanje CV-a i sticanje kontakata, a činjenica da su se tokom ovih protesta ogradili govori tome u prilog – zaključuje sagovornik Danasa.

I sindikalne i političke organizacije

Na Univerzitetu u Beogradu deluje veliki broj studentskih organizacija koje su strukovne ili sindikalnog tipa (u njihovom fokusu je unapređenje studentskog standarda i poboljšanje uslova studiranja). Među njima i onih koje sami studenti nazivaju „parapolitičkim organizacijama“, jer se bave političkim delovanjem i raspolažu velikim budžetima, a čiji su aktivisti među učesnicima „Protesta protiv diktature“.