Svakodnevno puši svaki četvrti stanovnik Srbije

Podaci u Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije za 2019. godinu dobijeni su anketiranjem 14.643 ispitanika (njih 13.178 starosti 15 i više godina), a anketirano je i 1.465 dece (uzrasta 5‒14 godina) u 5.114 domaćinstava.

U 2019. godini dve trećine stanovnika navelo je da je dobrog zdravlja, dok je svaki deseti stanovnik svoje zdravlje ocenio kao loše. Ovakvih ocena znatno više je bilo u populaciji starosti 65 i više godina i u regionu Južne i Istočne Srbije.

Pet najučestalijih bolesti ili stanja prema izjavama odraslog stanovništva (starosti 20 i više godina) bili su: visok krvni pritisak (31,4%), bol u donjem delu leđa (18,2%), bol u vratnom delu kičme (12,8%), povišen holesterol (11,5%) i koronarna bolest ili angina pektoris (9,4%).

Slede šećerna bolest (8,3%) i alergije (7,5%). Znatno veća učestalost navedenih hroničnih bolesti i stanja zabeležena je kod žena, osim kod obolevanja od šećerne bolesti, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Pozitivniju sliku o svom zdravlju imali su muškarci: nešto više od 71 odsto njih ocenilo je svoje zdravlje kao dobro, dok je to isto učinilo 62 odsto žena.

Zbog ličnih zdravstvenih problema sa posla je odsustvovalo svako šesto zaposleno lice (16,4%).

Prosečno odsustvovanje sa posla je iznosilo 37 dana pokazalo je istraživanje zdravlja stanovništva Srbije koje je Zavod za statistiku sproveo u saradnji sa Institutom za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ i Ministarstvom zdravlja.

Svog izabranog lekara u državnoj zdravstvenoj ustanovi imalo je preko 90 odsto stanovnika dok njih nešto više od 5 odsto izabranog lekara ima u privatnoj ustanovi.

Zabrinjava podatak da svaki osmi stanovnik (11,8%) u Regionu Južne i Istočne Srbije navodi da nema izabranog lekara u državnoj zdravstvenoj ustanovi.

U 2019. godini, manje od trećine stanovnika (28,5%) imalo je izabranog stomatologa.

Šest puta više njih radije je posetilo stomatologa u privatnoj praksi (86,2%) nego u državnoj zdravstvenoj ustanovi (13,8%).

Tek svaki treći stanovnik Srbije (39,4%) posetio je izabranog stomatologa pokazuju podaci Zavoda za statistiku.

U ciljnoj populaciji za rano otkrivanje raka dojke (50‒69 godina) mamografski pregled u poslednje dve godine uradilo je 30,1% žena, dok je svaka treća žena (34,6 %) izjavila da je u toku života obavila mamografski pregled.

Preventivni pregled za rano otkrivanje karcinoma grlića materice (Papanikolau test) obavilo je nešto manje od dve trećine (67,4%) žena u poslednje tri godine koje su prethodile istraživanju. Podsećamo  da je ciljna populacija za rano otkrivanje ove bolesti starosti od 25 do 64 godine.

U privatnim ustanovama lečilo se blizu 28 odsto stanovnika Srbije.

Svakodnevno je pušio svaki četvrti stanovnik Srbije (27,1%). Kao i do sada, veći procenat pušača je zabeležen kod muškaraca (33,9%) nego kod žena (30%).

U populaciji mladih starosti 15‒19 godina svaki sedmi (14,4%) izjavio je da konzumira neki od duvanskih proizvoda.

Više od polovine stanovništva ocenjeno je kao prekomerno uhranjeno (57,2%), tj. kao predgojazno njih 36,4 odsto, a gojazno 20,8.

Svaki treći stanovnik starosti 15 i više godina u kontinuitetu je hodao manje od pola sata dnevno.

Voće i povrće svakodnevno konzumira svako drugo dete u Srbiji uzrasta od 5 do 14 godina, dok ostala deca ove namirnice konzumiraju u nedovoljnoj meri ili nikada.

Više od četiri petine dece istog uzrasta (njih 82,5%) svakodnevno konzumira bar jednu šolju mlečnih proizvoda, a nešto više od dve trećine dece (68,5) bavi se makar jednom nedeljno rekreativnim fizičkim aktivnostima.

Interesantno je da je istraživanje sprovedeno prema metodologiji Evropske ankete o zdravlju čime se omogućava upoređivanje podataka sa zemljama EU.