Je l’ se ti to obraćaš meni? Pa, s kim drugim razgovaraš? Jedini sam ja ovde. S kim dođavola da razgovaram. Ovo je dijalog koji u filmu „Taksista“ Martina Skorsezea vodi glavni junak Trevis Bikl ( igra ga Robert De Niro ) sa svojim odrazom u ogledalu. Slično ili isto radi i trener fudbalera Novog Pazara Milan Milanović, ne zato što je narcisoidan, nego što nema kome da kaže da bi neke stvari mogle da se poboljšaju, da ima problem, da je zadovoljan…
Sva sreća da su on i fudbaleri na istim talasnim dužinama i da ume sa njima da razgovara. Pravi je trenutak da se progovori o nečemu što se nije tako davno desilo, preventive radi da se slučajno ne ponovi. Nastaće problem ogromnih razmera dopusti li se za ,,vreme zimskog raspusta“ većini fudbalera i treneru odlazak iz Novog Pazara zbog propusta u komunikaciji. Bila bi šteta da oni koji ispisuju najlepše stranice istorije pazarskog fudbala prevremeno napuste mesto uspeha.
Sad kada se značajno smanjio broj onih koji sumnjaju u visoku stručnost trenera Milanovića vredi se vratiti na poraz od Crvene zvezde u Beogradu ( deveto kolo ). Imao je trener Novog Pazara dovoljno snage i kuraži da prizna kako je njegov tim igrao katastrofalno loše i da krivica za debakl ide isključivo na njegovu adresu. Sve se to događalo 19. oktobra. Utakmica Crvena zvezda – Novi Pazar završena je oko 20 h, samo dva sata i 45 minuta kasnije dobro obavešteni SOS kanal u svojim vestima donosi informaciju da je Milan Milanović dobio ,,nogu“ od kluba. Kako je poznato da novinari ovog medija retko ili skoro nikad ne srljaju u dezinformacije ili poluistine, već da imaju pouzdane insajdere u skoro svim klubovima, iznenađujućom se pokazala neistinitost ove vesti. Međutim, i laiku je bilo jasno da se nešto događalo.
Milanović je stoički podneo nizak udarac zadat u nevreme i bez ikakvog valjanog razloga uz jedan jedini komentar: „Nije prvi put da me smenjuju sa ulice i iz kafane“. Da je imao s kim da razgovara nikako ne bi moglo da se dogodi da nekima ili nekom iz kluba ili ko je vrlo blizak klubu padne na pamet da sam donosi krupne odluke. To je samo jedan od primera, a ima ih koliko želite, koji pokazuje ogroman raskorak između rezultata i organizacije rada unutar kluba. Ono što su do sada postigli Milanović, njegov stručni štab i fudbaleri moglo bi se izjednačiti sa usponom nekog planinara bez alpinističke opreme na vrh Triglava. Nije ovo nikakva oda treneru i fudbalerima, ovo je priča o našim naravima. Možda nekima ni trenutno šesto mesto nije rezultat vredan naročite pažnje, ali ko je taj ko može da kaže da nema težinu podatak da Novi Pazar za Partizanom i Crvenom zvezdom zaostaje samo četiri, odnosno tri boda. Do juče plavo-beli nisu imali tim, a već smo došli do toga da se traži mnogo, a daje se manje nego što se objektivno može. Ne sme čovek ni da pomisli šta bi tek bilo da je FK Novi Pazar organizaciono uigran onako kako je uigran tim na terenu.
Da je mudar, a ne mudruje Milanović zajedno sa svojim stručnim štabom i fudbalerima pokazuje u narednom kolu. U atmosferi kada dobar deo sportske javnosti fudbalere naziva neznalicama, a trenera vođom neznalica pobeđuje se Donji Srem 1 : 0. Istina, uz lošu igru i veliku naklonost sreće ( protivnik pogađa prečku i stativu ), ali kad to sreća nije bila saveznik poštenih, vrednih, upornih i kvalitetnih? Bude li neko u prilici da za godinu, dve ili pet priupita bilo koga iz današnjeg sastava Novog Pazara za najtežu utakmicu u plavo – belom dresu nedvosmisleno je da će dobiti odgovor – Donji Srem. Okolnosti koje su joj prethodile, pa ako hoćete i ambijent na stadionu, daleko je od onog koji motivišuće deluje na igrače naspram kojih se našao neugodan i neatraktivan tim. Kad se kaže atmosfera na stadionu misli se na to da van Novog Pazara i dalje vlada duboko uverenje o Gradskom stadionu kao vrućem terenu. Svako ko ove jeseni gleda utakmice u Novom Pazaru mogao je da primeti da odavno nije bilo manje publike na tribinama, naravno sve do subotnjeg duela sa Spartakom. Da li su publiku na stadion vratile niže cene ulaznica ili sjajne igre fudbalera najmanje je bitna stvar. Važno je da je u meču sa Subotičanima Gradski stadion izgledao kao u stara dobra vremena.
Milan Milanović je definitivno stao uz bok vodećim trenerima Superlige, a iskoračio je ispred svih po jednom detalju koji se retko kad spominje. Trener Novog Pazara predvodi tim u kojem niko od fudbalera nije siguran da će početi utakmicu. Kad pojedinci imaju takav status krajnje logično bi bilo da se to negativno odrazi na rezultate. Tako bi bilo da mu igrači bezuslovno ne veruju i da on njima ne veruje. Posledica takvih odnosa je raspevana fudbalska jesen u plavo-belom. Pritom, Milanović se uopšte ne osvrće na zajedljive komentare jednog dela fudbalske javnosti kojima se ne nazire kraj, a tiču se ,,Švabinih ( nadimak Milanovića ) hajduka“. Na taj način se aludira na ,,kulsko fudbalsko poreklo današnjih igrača Novog Pazara“. Zanimljivo, retko ko od dežurnih kritičara svega i svačega da stavi prst na čelo i poimenično nabroji koliko fudbalera Hajduka igra u Novom Pazaru, i da li oni koji igraju zaslužuju mesto u timu. U kom su to prvenstvu Supić, Budaković, Đorđević, Marković, Protić, Lotinac, Kecap, Lazarević, Arsenijević, Mutavdžić i Vidaković nastupali za Hajduk Isti ti mogli bi i da se zapitaju kako to da dvojica Novopazaraca u ovoj ekipi, Lotinac i Kecap, baš sada igraju u životnoj formi. Ništa nije slučajno.
Novi Pazar je postao tim koji svakog može da pobedi, a ne može od svakog da izgubi. Fakat je da je Pazar uz Partizan, Crvenu zvezdu i Radnički iz Niša jedini klub koji ne zna za poraz kod kuće, a da je gubio samo od Partizana (Milanović tada nije vodio tim), Crvene zvezde, Vojvodine i od sudije Zorana Mićanovića u Jagodini. Bilo bi dobro da nekome, u slučaju da se dogodi poraz, dva, pa i sva tri do kraja prvenstva, ne padne na pamet i pokušaj da nanovo smenjuje Milanovića. Kao da nam nije dosta ,,boljih trenera“, a menjao ih je Pazar vala češće nego Dule Vujošević košarkaše na jednoj utakmici. Tim pre, kad se zna da od početka prvenstva niko od trenera i igrača javno ne zakuka kako plate kasne, a mogli su i još uvek mogu, ali se to njima neće i ne može dogoditi. Setimo se, nije to bilo tako davno, da smo iz tih razloga imali i štrajkove fudbalera. Imperativ mora biti da se tokom zime trener i većina fudbalera zadrže, obzirom kakve ugovore imaju i na povećanu zainteresovanost drugih timova za pojedine igrače to neće biti lako, u protivnom dogodiće nam se da već u martu žalimo za vremenom s jeseni 2013. godine. Živi bili pa videli!
Ubedljivo protiv Spartaka
U najboljoj igri u ovom prvenstvu fudbaleri Novog Pazara su pred 7000 gledalaca ubedljivo porazili Spartak iz Subotice u utakmici 12. kola Jelen Superlige rezultatom 3 : 0 ( 0 : 0 ). Golove za Novopazarce postigli su Mutavdžić u 61, Obrovac u 80. i Vidaković u 84. minutu. Posle dvonedeljne pauze zbog nastupa reprezentativnih selekcija šampionat se nastavlja 23. novembra, kada se Novi Pazar u Beogradu sastaje sa Čukaričkim.
Lako je kuditi
Ružno je da se danima ispaljuju rafali pejorativnih reči kad se gubi, a da se posle pobeda troši tričavih pet minuta u pohvalama i to uglavnom u kontekstu da je pobeđivati u ovako jadnoj ligi nešto najnormalnije. Više je izrečeno kritika i pogrdnih reči na račun trenera i fudbalera posle poraza od Zvezde nego epiteta za igru i osvojene bodove na Voždovcu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
