Sve bliži Daleki istok

Učinjeno je to preko uglednog mesečnika Foreign Policy i pod indikativnim naslovom „Američko pacifičko stoleće“, kao svojevrsna najava (ni manje, ni više) čak devetodnevne posete dalekoistočnim zemljama i Australiji, u koju je njen šef krenuo sinoć, praćen nekolicinom svojih vodećih ministara.

Premda je Evropa bila i ostala glavni trgovinski partner SAD (vodeća izvozna destinacija u svetu, sa preko 20 odsto), Azija je vremenom dobijala sve važnije mesto u globalnim ekonomskim opredeljenjima i, uopšte, angažovanjima Obamine administracije. Sa vrlo jasnim ciljem, što je jasno naglašeno i u najavama započete predsednikove turneje, da će tekući ekonomski zamah tog regiona – uz odgovarajuću saradnju sa Kinom, Japanom, Južnom Korejom, Tajvanom, Indijom, Indonezijom, Singapurom, Australijom i ostalim saveznicima i partnerima – pripomoći u realizaciji nekih planova koje stanar iz Bele kuće ima za svoj reizborni period posle novembra 2012.

„Sprega sa azijskim rastom i dinamizmom u centru je američkih ekonomskih i strateških interesa i predstavlja ključni prioritet za predsednika Obamu. Otvorena tržišta Azije nude nam jedinstvenu priliku za investiranje, trgovinu i pristup najsavremenijoj tehnologiji. Ukratko, naša ekonomska obnova zavisiće od izvoza i sposobnosti američkih firmi da urone u ogromnu i rastuću potrošačku bazu Azije“, konstatovala je, u pomenutoj analizi za FP Hilari Klinton, koja je svojevremeno, u proleće 2009, otišla upravo na Daleki istok, na svoju prvu turneju u svojstvu novog državnog sekretara SAD.

Za razliku od primetne uzdržanosti u odnosu na tekuće probleme Evropske unije („maltene kao posmatrač sa strane“, kako ga je, s tim u vezi, nedavno okvalifikovao vašingtonski Post), Obama je u petak krenuo sa prilično entuzijazma i pratećeg publiciteta na svoje dosad najduže predsedničko gostovanje, kojim je (do kraja iduće nedelje) predviđeno, pored ostalog, njegovo učešće na havajskom Samitu azijske pacifičke ekonomske saradnje, potom zvanična poseta Australiji i, na kraju, u Indoneziji (Bali) učešće na Samitu Istočne Azije. A sve to kao indikativni nastavak jednog ciklusa, započetog pre par nedelja ovde u Vašingtonu, gde je američki predsednik pozdravio svog kolegu Li Mjang Baka iz Južne Koreje sledećom dobrodošlicom: „Sjedinjene države su pacifička nacija, a Amerika ponovo predvodi azijski Pacifik“.

S druge strane, međutim, kao zajednički imenitelj ovdašnjih medijskih reagovanja na „Obamin povratak svom domicilnom području“ (američki predsednik rođen je 1961. na Havajima, u mešovitom braku majke Amerikanke i oca Kenijca), veoma je bila prisutna i konstatacija – na tome su posebno insistirali prorepublikanski Vašington tajms i Foks TV – da predsednik odlazi na „desetodnevno putovanje van zemlje u politički veoma nepovoljnom trenutku, dok je, istovremeno, bio i ostao prilično oštar u kritikama Kongresa zbog nedovoljnog angažovanja u rešavanju ekonomskih problema“.

Shodno praksi uobičajenoj za ovakve situacije, Bela kuća ostala je (zasad) uzdržana u reagovanjima na izazove te vrste. Umesto toga, novinarima se uglavnom samo predočava poznata činjenica da „na Aziju danas otpada dve trećine svetske trgovine“.

A to podsećanje dopunjuje se sledećim citatom iz jednog nedavnog Obaminog govora na tu temu: „Trgovinski sporazum koji smo potpisali sa Južnom Korejom omogućiće u Americi otvaranje 70.000 novih radnih mesta. Živimo u globalnoj ekonomiji, a to znači da potencijalne mušterije za američke kompanije, kao recimo Dženeral Motors, neće biti samo u SAD, već će ih biti širom sveta. A, što više robe i usluga budemo prodavali u inostranstvu, više radnih mesta stvorićemo kod kuće. Zapravo, svakom milijardom dolara ostvarenom našim izvozom, podržava se hiljadu radnih mesta u Americi. I zbog toga je, imajući u vidu problem sa nezaposlenošću, napravljen ovaj program udvostručenja vrednosti američkog izvoza“.