Sve dublji spor Univerziteta i Sinoda SPC oko smene profesora

Savet PBF za v. dekana imenovao je dosadašnjeg prodekana za finansije Zlatka Matića.

Pred jučerašnju sednicu Veća na kojoj se vladika Ignatije sam povukao sa dužnosti, rektor Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović obavestila je dekana i predsednika Saveta PBF o pravilima izbora predstavnika fakulteta u Savetu, koja važe za ceo UB, a koja, kako je Danasu nezvanično rečeno i u Rektoratu i na PBF, nisu ispoštovana na ovom fakultetu na kome Sinod traži smenu dekana i dva predavača.

Zahtev Sinoda za smenama na PBF, Odbor za statutarna pitanja UB pre dva dana proglasio je protivzakonitim.

Kako Danas nezvanično saznaje, jedina tačka dnevnog reda jučerašnjeg Veća bila je inicijativa Sinoda za pokretanje postupka razrešenja dekana. Posle ostavke vladike Ignatija otvorena je žestoka rasprava o zakonitosti sinodskih odluka i uloge Sinoda u radu PBF kao člana Univerziteta u Beogradu.

Sednici su kao predstavnici Sinoda prisustvovali patrijarh Irinej i njegov imenjak i portparol SPC episkop bački Irinej (Bulović), koji je u crkvenoj vladi zadužen za PBF. Na poziv uprave ovog fakulteta na Veće je došao i episkop bivši zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić), počasni profesor i nekadašnji dekan ove visokoškolske ustanove.

U crkvenim izvorima spekuliše se da se „sinodalcima“ nije preterano dopalo što je zbog dnevnog reda predsedavanje Većem, umesto dekana i odsutnog najstarijeg redovnog profesora PBF protejereja-stavrofora Radomira Popovića, preuzeo Bogoljub Šijaković, bivši ministar vera SRJ i Srbije.

Danasovi izvori nezvanično tvrde da na jučerašnjoj sednici nije pominjan dopis rektora UB Ivanke Popović, u kome se objašnjava da, u skladu sa Statutom Univerziteta, članovi Saveta iz redova nastavnika i saradnika fakulteta treba da se biraju tajnim glasanjem, uz uslov da dobiju apsolutnu većinu glasova od ukupnog broja članova Nastavno-naučnog veća.

Kako se navodi u dopisu, „u slučaju da sednicama Saveta fakulteta, kao njegovi članovi prisustvuju i u donošenju odluka učestvuju nastavnici i saradnici koji nisu dobili apsolutnu, većinu glasova od ukupnog broja članova Nastavno-naučnog veća, odluke Saveta nisu pravno valjane, a Savet i njegov predsednik nemaju valjan osnov za vršenje nadležnosti koje im pripadaju prema Zakonu o visokom školstvu, Statutu UB i Statutu PBF“.

Kako je Danasu nezvanično potvrđeno u krugovima bliskim Rektoratu i upravi PBF, pri izvoru članova aktuelnog Saveta ovog fakulteta, kojim predsedava mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije (Perić), samo je jedan od predstavnika PBF – vanredni profesor engleskog jezika Ivana Knežević dobila apsolutnu većinu glasova, ali je kasnije postignut „unutrašnji“ dogovor da u Savet uđu oni koji su dobili najviše glasova.

Problematičan način izbora Saveta PBF, kako se spekuliše, dospeo je do uprave UB posle izbijanje „krize“ sa otkazima koje je na ovom fakultetu tražio Sinod.

Crkvena vlada od jula istrajava u odluci da smeni dvojicu predavača – redovnog profesora Patristike – episkopa zapadno-američkog Maksima (Vasiljevića) i docenta na predmetu Istorija religije – Marka Vilotića, sekretara vladike diseldorfsko-nemačkog Grigorija (Durića).

Obojica vladika su duhovna deca vladike Atanasija (Jevtića).

Sinod je odmah odbacio obrazloženje dekana vladike Ignatija da bi njihova smena bila nezakonita i zatražio 22. oktobra njegovu smenu, zato što je povukao ranije odluke o razrešenju i prestanku radnog odnosa vladici Maksimu da bi mu odobrio dve akademske godine neplaćenog odsustva zbog stručnog usavršavanja.

Vladika Maksim je prisustvovao jučerašnjoj sednici Nastavno-naučnog veća, dok se docent Marko Vilotić od prošle godine nalazi na neplaćenom dvogodišnjem odsustvu.

Mitropolit Porfirije juče nije odgovarao na telefonske pozive, tako da za sada nema zvaničnog objašnjenja kako će ubuduće raditi Savet PBF, imajući u vidu upozorenje iz rektorata o zakonskoj proceduri pri izboru njegovih članova i spekulacije da je samo jedan od 15 predstavnika PBF-a u Savetu, uključujući i predsednika, legitimno izbran.

Rektorat je jučerašnjim dopisom doveo u pitanje legitimnost odluka aktuelnog Saveta PBF, koji bi trebalo da pokrene postupak za izbor novog dekana najviše visokoškolske ustanove SPC u sastavu Univerziteta u Beogradu.

Verske slobode i ukrajinsko pitanje

Patrijarh srpski Irinej primio je u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu ambasadora SAD za verske slobode – Sema Braunbeka. Informativna služba SPC nije objavila detalje razgovora kojima su prisustvovali i ambasador SAD u Srbiji – Entoni Godfri sa više saradnika, kao i šef patrijarhovog kabineta đakon Aleksandar Praščević. Iako je Stejt department uoči Braunbekove posete Beogradu, Prištini, BiH, Crnoj Gori i Albaniji, kao glavnu temu najavio pitanje verskih sloboda u ovom delu Evrope, u visokim političkim i crkvenim izvorima spekuliše se da Braunbekov dolazak u Beograd ima veze i sa ukrajinskim crkvenim slučajem i „lobiranjem “ SAD za priznavanja novoosnovane crkve u Ukrajini. Posle Grčke pravoslavne crkve, nedavno je i Aleksandrijska patrijaršija priznala novostvorenu crvenu strukturu nastalu od dve raskolničke ukrajinske crkve, zahvaljujući Tomosu Carigardske patrijaršije. Ruska pravoslavna crkva, pod čijoj je jurisdikcijom kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva, saopštila je da zbog odluke Aleksandrijske patrijaršije, kao i u slučaju Grčke pravoslavne crkve, njen poglavar više neće biti pominjan na bogosluženjima u RPC“.