Sve dugujem Stanojeviću i Krstajiću

– Igrači ne treba da komentarišu takve stvari. Pogotovo mi klinci. Naš posao je da treniramo i igramo najbolje što umemo. A, ako si fudbaler Partizana onda imaš i obavezu da osvajaš titule u Srbiji i budeš što bolji u Evropi – sedamnaestogodišnja zvezda crno-belih ne želi da gura nos tamo gde mu nije mesto u ovim turbulentnim vremenima u Humskoj.

Prvih nekoliko dana priprema dovoljni su mu, ipak, za početni utisak o novom šefu.

– Čim je trenirao jedan tako veliki, a meni omiljeni, klub kao što je Čelsi znači da je dobar trener. Ne može svako da stigne do finala Lige šampiona. Nije bilo prilike za duže i konkretne razgovore, ali na osnovu ovo malo priče rekao bih da je prijatna osoba, gospodin čovek. Ne znam(o) još uvek šta će njegov dolazak značiti za igru Partizana, jer nas za sada „driluje“ samo kondicioni trener Filipović. Tek u Dubaiju ćemo videti njegove ideje i metode. Šta god tražio od nas, nadam se da ćemo s Grantom biti uspešni i na domaćoj i na evropskoj sceni – kaže momčić neviđene brzine, lakoće i inteligencije u baratanju loptom, koji je do prošlog juna igrao za kadetsku postavu „parnog valjka“, a jesen završio kao treći strelac srpskog prvaka, novi ljubimac navijača i „meta“ najvećih evropskih klubova.

– Ne mogu i neću da zaboravim ono što su bivši trener Aleksandar Stanojević i sportski direktor Mladen Krstajić napravili za moju karijeru. Sve im dugujem. Da nisu rizikovali sa mnom i pametno me vodili ovih šest meseci ne bih postigao sve ovo. Nije to mnogo, ali nije ni mala stvar kada u mojim godinama igraš za prvi tim, daš šest golova, debituješ u večitom derbiju, osetiš Evropu… Hvala im i na tome što me nisu „gušili“. Nisu dali da imam veću odgovornost nego što treba. Uvek su me podsećali da sam dete, koje još treba da se igra fudbala i uživa u njemu. Zato im želim sve najbolje – poručuje Marković, čiji će transfer jednog dana u klupsku kasu doneti najmanje deset miliona evra.