Sve duža lista obespravljenih tekstilaca

Na prošlonedeljnom protestu stotinak nezadovoljnih radnika Tekstilne industrije Leteks iznet je podatak da je inspekcija rada u tom kolektivu pronašla dvadesetak radnika koji nisu prijavljeni, odnosno da rade „na crno.’’ Tu tvrdnju izneo je i Novica Stanković, član Štrajkačkog odbora u najvećoj leskovačkoj tekstilnoj fabrici.
Nije, međutim, to nikakva novost, jer se, prema nalazu inspekcije rada Jablaničkog okruga, u tekstilnim fabrikama nalazi oko 200 neprijavljenih radnika, a rad ,,na crno’’ prisutan je i u drugim sektorima, najviše u trgovini.
-Godinama sam radila kod jednog kineskog trgovca uz nadoknadu od desetak hiljada mesečno, ali nisam bila osigurana i kod Fonda PIO iako je gazda tvrdio da je sve u redu. Tek sam posle zatvaranja Kineskog tržnog centra u Robnoj kući utvrdila da je govorio neistinu – vajka se Suzana Jovanović, jedna od radnica, uz naglasak da takvih primera ima mnogo.
U leskovačkom tekstilnom basenu, kako se decenijama zvao skup ovdašnjih 17 fabrika, malo je društvenih firmi koje se mogu pohvaliti da iole dobro posluju. Kapije su zatvorene, fabrička zdanja liče na ruine, a krug je davno zarastao u korov. Za razliku od tih kolektiva, oživele su privatne tekstilne radionice čiji se broj i ne zna. Neke računice govore da je u tim radionicama zaposleno između 700 do 1.000 tekstilaca. Eger Harten, istraživač nemačke organizacije EES ocenjuje da za leskovački tekstil ima nade, ali da u ovom trenutku nedostaju marketing, prostor za rad i poznavanje stranih jezika. On smatra i da je tekstilcima neophodna industrijska zona sa kompletnom infrastrukturom koju bi finansirala opštinska vlast kao što se radi na zapadu.