Sve glasnija i agresivnija antimigraciona retorika

Ovo je Fejsbuk status Nebojše Lalovića, inženjera, privatnog preduzetnika i predsednika Opštinskog odbora stranke „Bolja Srbija“ u Svilajncu. Svoju poziciju o migrantskom pitanju obrazložio je u drugom Fejsbuk statusu.

„Sutra ćemo svi biti u velikoj nevolji jer nismo zauzeli čvrst stav po tom pitanju, nebitno za koju smo političku opciju. Kada Vam napadnu najbliže, kad počnu silovanja žena, ćerki, ubistva, hoćete li i tada ćutati? …Nemojte da ćutite i čekate, kako biste primetili jednog dana kako je na ulicama mnogo tamnoputog sveta, a sve manje našeg naroda“, pisao je Lalović.

Kontaktiran od strane novinara Danasa Lalović je negirao da je opaskom „tucite ih, ali ne smete da ih ubijete“ pozivao na nasilje prema migrantima.

„Čitaj ponovo. To nisam ja rekao. Ja sam samo ispričao šta se desilo. A decidno sam tražio mišljenje ljudi. Radi se o razgovoru lica čija je kuća obijena i policajca“, naveo je Lalović novinaru Danasa. Na dodatno pitanje da li, dakle, osuđuje nasilje prema migranata, kazao je da osuđuje svako nasilje.

Stav Nebojše Lalovića uopšte nije usamljen. Sve je više onih koji u izbeglicama iz Afrike i Bliskog Istoka vide pretnju. Taj stav počeo je da dobija i političku artikulaciju.

Srpski pokret Dveri nedavno je usvojio Sretenjsku deklaraciju kojom se „pitanje i njihov problem stavlja u specifičan okvir, različit od onoga koji sprovodi aktuelna vlast“.

Takođe, po Srbiji je počela akcija potpisivanja peticije koju zovu „Peticija protiv migrantske politike vlasti – potpis koji garantuje sigurnost vašoj deci“.

Paralelno sa peticijom, narednih dana u Subotici i Kikindi biće organizovani protesti na kojima će takođe biti negodovanja zbog migrantskog pitanja. Iako Dveri nisu organizatori ovih okupljanja, nisu krili zadovoljstvo zbog tih okupljanja.

„Dveri izražavaju svoje veliko zadovoljstvo zbog samoorganizovanja građana, jer dosta je bilo ćutanja i tolerisanja uništenih voćnjaka, popaljenih i opljačkanih kuća. Ovaj protest je snažan vapaj građana Subotice, koji žele da se izjasne da su protiv politike koju sprovodi aktuelna vlasti da zaštite svoje porodice, rođake, komšije“, piše na sajtu ove organizacije koja je deo opozicionog Saveza za Srbiju.

Sonja Tošković, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava za Danas ističe da su se Dveri očigledno ugledale na druge desničarske organizacije u Evropi koje su imale dosta uspeha antimigracionom retorikom. Ona primećuje da aktivnosti Dveri odaju utisak početka predizborne kampanje, dodajući da je iznenađena što je sada pokrenuta ta tema.

– Vrhunac migrantske krize je bio 2015. i 2016. godine, kada je više stotina hiljada ljudi prošlo kroz Srbiju na putu ka zemljama Evropske unije. Ipak, tokom kampanje pred parlamentarne izbore 2016. tom temom se gotovo niko nije bavio. Očigledno da je neko u ovim organizacijama došao do zaključka da je to tema na kojoj mogu da steknu popularnost, kaže Tošković.

Govoreći o najavljenim protestima, direktorka BCLJP podseća da su i na početku migrantske krize organizovani protesti u svakoj sredini u kojoj je bilo planirano otvaranje centra za azil.

– Lokalno stanovništvo, a i predstavnici lokalne samouprave, su izrazito negativno reagovali na pomen otvaranja centra. Međutim, sve predrasude su nestajale jednom kada su centri otvarani i kada su građani videli da suživot funkcioniše besprekorno i da nema nikakvih incidenata, ističe Tošković. Ona je dodala da niz istraživanja javnog mnjenja pokazuje da građani imaju negativan stav prema ideji integracije migranata u društvo, što je, kako dodaje, iznenađuje imajući u vidu našu istoriju sa izbeglicama iz bivših jugoslovenskih republika.

Pored političkih aktera koji žele da „migrante sklone sa ulica“ prethodnih dana pojavila se i grupa ljudi koja organizovano presreće migrante u centru Beograda i objašnjava im „pravila ponašanja“. Jedno od tih pravila podrazumevalo je zabranu kretanja noću, kao i zabranu kretanja u grupama većim od tri osobe.

Sociolog Ratko Božović naglašava da je pojava tih grupa i jačanje antimigracione retorike ružna posledica konfuzije u kojoj živimo.

– Doskora tako nešto nije bilo moguće. Ali ono što juče nije moglo, danas može. Mi napredujemo u nazadovanju. Kad to činimo njima, mi ne shvatamo šta se dogodilo nama i našim izbeglicama. Sve je to deo jednog moralnog košmara koji živimo, kaže Božović.

On je naglasio da je pitanje odnosa prema migrantima, pitanje humanosti i da ne bi smelo da bude podvrgnuto političkim kalkulacijama.

– Ovde nema nijansi. Ovo je pitanje da li smo i dalje ljudi ili smo postali čudovišta. Oni koji ostaju nemi na ovo što se dešava, saučesnici su, navodi Božović.

Povodom istrage „Narodnih patrola“ koje su noću „disciplinovale“ migrante, u toku jučerašnjeg dana iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu je rečeno da policija i dalje postupa po njihovom nalogu.

Komesarijat: Patrole nisu Srbija

Iz Komesarijata za izbeglice povodom ovih patrola juče nam je rečeno da su oni apsolutno protiv toga. „Čije su oni patrole, kog naroda i šta im je sledeće? Koga će posle migranata da dovode u red? To nije Srbija. U Srbiji postoji Ministarstvo unutrašnjih poslova i pripadnici tog ministarstva dobro rade svoj posao, prisutni su na terenu, kao i Komesarijat“, naveli su iz ove organizacije dodajući da je, prema poslednjim podacima, broj krivičnih dela koja čine migranti u odnosu na ukupnu populaciju na nivou promila.