Sve jedno drugo pojede

 Ali, nama ništa nije sveto, u toku je naš verbalni građanski rat, klevetanje jednih u korist drugih, i obrnuto. Reči na veliko, pamet na malo. Prljavi rašomon međusobnog sluđivanja. Grabljenje vlasti. Nezasito, kao u Beogradu, i dalje.

Srpski marifetluci, primećuje londonski „Ekonomist“, imajući u vidu naše hronične ujdurme i konkurentske smicalice nasuprot tolikim presudnim a neobavljenim reformama bez kojih nema napretka. Da se Basarinoj „sirotinji raji“ sve teži i teži život smuči. Ceh će se kad-tad naplatiti. Konjuktura marifetluka nam je suficitarna, a kultura rada deficitarna.

Približavaju se raspisani i još neraspisani izbori i preletači iz jedne u drugu partiju, iz druge u treću i tako dalje – zavisno od toga ko više nudi – u vidljivom su naletu bez stida i srama. Upravo po Čerčilovom uputstvu da bez kože nosoroga uzaludno je baviti se politikom. Naši debelokošci su uvereni da im je sada kucnuo čas. Pa tako kao pravi političari uvek su na pravoj strani prelazeći u poslednjem trenutku na pravu stranu. U kohabitaciji sa tabloidima ortački liferuju senzacije i skandale, relativizujući vrednosne kategorije u korist inih privilegija.

Na drugoj strani, međutim, u magazinu „Nedeljnik“, na 12 gusto složenih strana, čeka nas intervju sa famoznim Milanom Bekom, sadašnjim tajkunom po šablonskoj nomenklaturi, a ranije pragmatičnim Miloševićevim ministrom. Da nije došao u sukob sa kasnijom demokratskom oko privatizacije Luke Beograd, i raznih drugih neraščišćenih računa, sada bi verovatno bio jedan od nestranačkih Vučićevih ministara. Ume da svršava poslove. Ipak, ne da mu se. „Izgleda da imam lošu narav i radim protiv sebe“, priznaje u „Nedeljniku“ Beko, čiji izazovni intervju počinje već na koricama magazina, markantno. Odabrana replika glasi: „Vučić je najskuplja srpska investicija“, bez objašnjenja koliko je rentabilna ili ne. U svakom slučaju, u veštom novinskom aranžmanu Veljka Lalića ima svega i svačega, da se čita i prepričava, uključujući i anegdotsku opasku o predsedniku Tomi: „Građanin Toma Nikolić bi me posetio da mi se nešto desi, predsednik Tomislav Nikolić bi me ne bi posetio, iako bi mi u ime starog prijateljstva, da se malo našalim, posthumno dodelio neko odlikovanje“. Sve u svemu, intervju odmeren i miran, sa distance.

Ali, ne lezi vraže. Vučićevi dvorjani ne podnose nikakve primedbe na račun svog predsednika. Uzvraćaju kanonadom preko „Informera“. Munje i gromovi.

Inteligentni Vučić se ne oglašava. Mnogo više ga brinu druge krupne stvari, o kojima i sam kritički i samokritički često govori, zaokuplja bržom modernizacijom države i društva. Na nivou političkog promišljanja o rizicima i odgovornosti vlasti kao umetnosti mogućeg, već bi, verovatno, sa Bekom došao do neke dijalektike suprotnosti, budući da je upravo kroz taj proces stigao do svoje neosporno relevantne pozicije.

18. januar // subota //

Zakuvalo se do ključanja na sednici Glavnog odbora DS. Kao neka repriza Miloševićeve dijabolične Osme sednice. Đilas ili Tadić? Maratonska debata prepuna emocija a malo racionalnog suočavanja sa nezavidnom situacijom. U opštoj disharmoniji ostao je zanemaren apel Mikija Rakića, čoveka iz senke DS, u pokušaju da smiri strasti: „Ponašate se kao deca jer govorite samo o željama, ali ne i o planu kako da se ostvare. Dobro razmislite šta ćete dalje činiti, jer ovako više ne može.“ Rasplet se sa nestrpljenjem očekuje.

19. januar // nedelja //

Kao na filmu sve je moguće i sa našim filmskim kombinatorima. Gazda Megatrend univerziteta Mića Jovanović dobio ulogu u novom filmu Lazara Ristovskog „Čarape kralja Petra“, a glumiće na francuskom jeziku, ne baš čarapu, već izaslanika francuskog predsednika. Odlično raspoloženi profesor Jovanović na isturenom fotosu kaže da mu „Laza nije tražio novac, ali pomoći ćemo ako bude bilo potrebno“. Jasno, dabome.

Film o filmovima se nastavlja i sa daljom sudbinom „Ravne gore“. U pitanju je finansiranje nastavka serije posle problematičnog starta deset emitovanih epizoda na RTS-u „Srbija gori, a Draža se češlja“ naslov je teksta Mihaila Mednice na temu ove malerozne medijske petljavine. U žanru svojih visprenih kolumni „Medenizmi“, autor je već samim naslovom objasnio suštinu nastalog problema.

20. januar // ponedeljak //

„Vučićevih pet minuta“, po viđenju „Insajderke“ Brankice Stanković u „Danasu“, nesumnjivo će krunisati Muhamed el Abar sa „Beogradom na vodi“. Ako sve bude kako se najavljuje, minuti će se u tom slučaju produžiti na mesece i godine. Milijarde brenda ABAS više su nego dobra garancija. Stisnimo palčeve.

21. januar // utorak //

Teniska havarija: kiks naših dama Ane i Jelene i neplanirani Novakov kraj. Ali, dok su devojke smušeno gubile, Novak je u još jednom dramatičnom spektaklu, zbog onog brejka više za Vavrinku, prijateljski pružio ruku ovog puta boljem Švajcarcu. Velika igra je za obojicu velika pobeda. U tome i jeste razlika između kralja i dvorskih dama.

Uteha je neočekivano došla od košarkaša. Partizan i CSKA. David i Golijat. Samo čudo može da nam pomogne da pobedimo velikog protivnika, mislio je Dule Vujošević uoči susreta u krcatoj hali prepunoj adrenalina igrača i navijača. Pa je tako čudo često više od realnosti. Ostvarilo se kao najlepši san, pogotovu za Bogdana Bogdanovića, Partizanove i evropske mlade zvezde u neodoljivom usponu. Sa Đokovićevim genima među koševima.

22. januar // sreda //

Dobro došli u Brisel, to je sada vaš novi dom – dobrodošlica je Hermana van Rompeja, predsednika Evropskog saveta, srpskoj delegaciji u Briselu, na početku pregovora o pridruživanju EU. Valjda dom i svih nas, zaslužili smo kroz naš dugi marš evroentuzijasta na putu ka evropskoj zajednici.

23. januar // četvrtak //

Sve jedno drugo pojede. Političari ekonomiju ulagujući se samoupravno nastrojenom plebsu (Bolje socijalizam nego rad), a tako urušena ekonomija, pre ili posle, osvetiće se političarima. tako je iskorišćen, i pojeden, i Super deka, Miloševićev guverner Avramović, pošto je prethodno zaustavio onu katastrofalnu inflaciju. Posle je samo političarima smetao, insistirajući na realnoj ekonomiji.

Ministra privrede Radulovića sada verovatno čeka ista sudbina. Ne odustaje od reformi, a one nisu lake i zato nisu poželjne pred izbore. Izbori, odnosno glasači tako pojedoše reforme. Populizam na delu, uz blagoslov vlade, to jest Vučića i Dačića ogorčeno izjavljuje reformator Radulović. Ilija Marković na sve to aforistički zaključuje: „Dok vlada brine o vama, ne berite brigu – berite kožu na štrajk. Koji su nas doveli dovde, vratiće nas nazad.“

Autor je novinar i reditelj iz Beograda