Od 43.000 stanovnika Preševa, njih 17.000 radi u inostranstvu, a samo tri hiljade je zaposleno na teritoriji ove opštine. Zbog toga se u ovom gradiću juga Srbije, gotovo stopostotno naseljenom Albancima, često može čuti da je „svaki dan nedelja“. Kafići i kladionice non stop su prepuni onih bez zaposlenja, ali s redovnim doznakama sa adresa u drugim državama.
– Opština Preševo ima najniži bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika i to se godinama ne menja nabolje, a ne može se promeniti ni preko noći – konstatuje narodni poslanik albanske Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi. Jedini fabrički pogon koji radi je Simpova fabrika nameštaja, a u poslednjih nekoliko godina nije realizovana nijedna ozbiljnija privredna investicija, osim što se stalno povećava broj neprivatizovanih preduzeća za čiju kupovinu niko nije zainteresovan.
Program Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) koji je sprovođen na području Preševa i Bujanovca bio je usmeren na podsticaj privatnog preduzetništva. Menadžer kancelarije USAID-a u Vranju Redžep Ilijazi naglašava za Danas da je kroz ovaj program podržano u dve opštine ukupno 14 malih preduzeća koja se bave proizvodnjom hrane, mlekarstvom i uslužnim delatnostima.
– Ova preduzeća su iz budžeta našeg programa, a na osnovu podnetih projekata, dobila ukupno 195.000 dolara za upošljavanje novih radnika i modernizaciju proizvodnje – navodi Ilijazi, ističući da je u Preševu i Bujanovcu upošljen ukupno 121 radnik.
USAID će tokom 2009. godine proširiti aktivnosti Programa za ekonomsko osnaživanje juga Srbije, pre svega na području nerazvijenih opština Medveđa i Kuršumlija, kao i drugih u oblasti Jablaničkog i Pčinjskog okruga.
– U budžetu će biti 200.000 do 300.000 dolara, a sve zavisi od projekata koje će predložiti vlasnici malih preduzeća – navodi Ilijazi.
Pozitivno ocenjujući ovakav vid pomoći za osnaživanje privatnog preduzetništva i zapošljavanje mladih, predsednik Privredne komore Leskovca Goran Jovićnavodi „nedostatak preduzetničkog duha i prevelika očekivanja od države“. Ova komora deluje na području 13 opština Pčinjskog i Jablaničkog okruga.
– Pored aktuelnih problema, mi se u Bujanovcu i Preševu suočavamo sa činjenicom da nema novih ideja, koje bi provocirale i investitore sa strane da ulažu na ovom području. Tu pre svega mislim na aktuelni projekat Koridora 10 koji prolazi kroz teritorije Bujanovca i Preševa, a koji daje šansu za otvaranje čitavog spektra malih preduzeća koja bi mogla da zarade dok su u toku radovi na ovoj saobraćajnici – kaže Goran Jovićza Danas.
Po oceni albanskih preduzetnika s juga Srbije, jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova prekinulo je privrednu saradnju između Bujanovca i Preševa sa opštinama u Kosovskom pomoravlju, ali i s privrednicima u Gnjilanu i Prištini. „Nedefinisani odnosi u oblasti carine i saobraćaja, dodatno komplikuju situaciju pa smo sve češće suočeni sa nelegalnom trgovinom u kojoj svi gube“, zajednički je stav više albanskih preduzetnika iz Bujanovca koji, kako kažu „sada samo trpe štetu u ovakvoj pat poziciji“, bez perspektive da otvore nova radna mesta.
Nedavna privatizacija Industrije mineralne vode Heba, najuspešnijeg kolektiva u bujanovačkoj opštini, čiji je većinski vlasnik kompanija Nektar iz Bačke Palanke, smanjila je broj radnika za pedeset odsto. Po rečima generalnog direktora Hebe Miodraga Manasijevića, od 505 radnika njih 250 prihvatilo je ponuđene uslove socijalnog programa i napustilo preduzeće. U nezavidnoj situaciji su Duvanska industrija (DIB) čiji je prvi tender za privatizaciju propao, a u teškoj situaciji su i metalsko preduzeće Megal, kao i firma Svetlost, koja je nekada bila značajan faktor u proizvodnji akumulatora.
– Mir se na ovim prostorima kupuje novcem, ali strani investitori nikome neće dati svoje pare na lepe oči – kaže Života Matić, novinar iz Bujanovca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
