Sve manje programa za decu, sve diskutabilniji i kvalitet

Istraživanje je sprovedeno u periodu od 20. jula do 1. oktobra ove godine i obuhvatilo je televizije sa nacionalnom frekvencijom (RTS 1, TV Pink, TV Prva, TV O2 i TV Happy), kao i sedam dnevnih novina (Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Kurir, Informer i Srpski telegraf).

Kada je reč o konotaciji medijskih objava, čak 57,95 odsto tekstova u dnevnoj štampi ima negativnu konotaciju, dok televizije pokazuju veći senzibilitet prilikom izveštavanja o deci jer su sa 44,19 odsto najbrojniji prilozi sa pozitivnom konotacijom. Međutim, zbirni rezultat za televizije i dnevnu štampu pokazuje da je od ukupno 769 objava u svim analiziranim medijima skoro polovina sa negativnom konotacijom.

Posebno zabrinjavajući podaci odnose se na teme koje su dominatne u domaćim medijima. Iako se i tu beleži razlika u izveštavanju televizije i dnevne štampe, zbirni rezultati pokazuju da su zlostavljanje dece, nesreće, nasilje i narkomanija teme u čak 56 odsto objava o deci, dok su istovremeno uspesi i dostignuća dece izuzetno retko prisutni i na televiziji i u štampi i udeo takvih objava svodi se praktično na nivo statističke greške.

„Mračni povodi“ i zabavni sadržaji dominantni

Osim „mračnog“ povoda za izveštavanje o deci u medijima, novinarka i urednica nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević kaže da se na nacionalnim frekvencijama u Srbiji deca pojavljuju u dve iteracije – kroz Dečji dnevnik RTS koji vode deca, ali ga ne gledaju deca već odrasli kojima su slatki mali voditelji, i kao pevački, igrački i zabavljački talenti u raznim talent šou programima i kolažnim emisijama, gde se pojavljuju kao igrači folklora ili plesnih škola i sekcija.

„Dečji časopisi su gotovo izumrli jer su neprofitabilni, mada, dobar trend imamo u izdavaštvu i sve široj ponudi dečje literature za sve uzraste. S druge strane, novi mediji, a najviše YouTube, upravo za ciljnu grupu imaju decu od sedam do 14 godina, ali tu se srećemo sa problemom kvaliteta sadržaja, jer jutjuberi često ne vode računa o rečniku i skloni su verbalnom nasilju prema konkurentima, što deca kopiraju i time se perpetuira vršnjačko nasilje“, ocenjuje Gligorijević.

Kao razlog svemu tome, ona dodaje da sa razvojem novih tehnologija decu više privlače pametni telefoni i tableti nego tradicionalni mediji.

„Uz to, formati koji se plasiraju na YouTube-u prosto nisu nešto što bi funkcionisalo na televiziji. Zato mislim da će se i jutjuberska scena u budućnosti popraviti sama od sebe, ne toliko zbog nekih etičkih principa, nego zato što bolji sadržaji mogu bolje da se monetizuju“, objašnjava naša sagovornica.

Osim pojavljivanja dece u medijskim prilozima, u Srbiji je očigledan i nedostatak posebnog programa namenjenog deci, ali diskutabilan je i kvalitet takvog sadržaja. Udruženje novinara Srbije i UNICEF uradili su istraživanje na ovu temu pre četiri godine, koje je pokazalo da su emiteri u Srbiji tada trećinu svog programa posvećivali sadržajima za decu. Međutim, najveći procenat, 65 odsto od ukupno emitovanog programa za decu, činili su crtani filmovi. Primećeno je da najmanji udeo crtani filmovi imaju u programima javnih servisa, RTS i RTV, ali da je na istim, s druge strane, zabeležen najveći broj emisija sa učešćem dece.

U ovoj analizi se ističe da javni servisi i komercijalni emiteri sa nacionalnom frekvencijom najmanje nude sadržaje za uzrast do šest godina. Najveći broj emisija prilagođen je uzrastu sedam do deset godina, a zatim uzrastu od 11 do 14 godina uz napomenu da komercijalne televizije imaju vrlo oskudan program prilagođen deci te dobi.

„Kao najzastupljenije teme u dečijim programima nalaze se magija, transformacija, čudovišta, zatim nasilje i borba protiv zla, a uočeno je da najmanje ima dečijeg programa koji se bavi higijenom, zdravljem, ishranom“, navodi se u analizi UNS i UNICEF.

RTS: 855 sati dečijeg programa do sada u 2018.

U Radio-televiziji Srbije (RTS) navode da je na Prvom i Drugom programu do 23. novembra ove godine dečjem programu posvećeno ukupno 855 sati. Oni navode da je Radio-televizija Srbije jedina domaća televizija koja proizvodi dečji program, ali i da kupuje strane programe za najmlađe.

„Tako svakog dana od osam do deset sati ujutro, Redakcija Dečjeg programa na RTS 2 emituje novi paket crtanih filmova u kojem ima za svakog ponešto – prvo za decu najmlađeg, nove sezone ’Pepe prase’, ’Jagodice Bobice’ do crtaća za malo starije kakvi su ’Mia i ja’ i ’Dvorištance ’ i drugi. Za devojčice su ’Anđelina balerina’, ’Barbi ’, za dečake ’Transformersi ’ ’Bejblejd ’. Uz ove tu je i mnogo drugih naslova, kao i svakog dana u deset sati čuveni ’Mali dnevnik’“, ističe u odgovoru RTS i dodaju da postoji još niz dečijeg sadržaja na njihovim programima.

Redakcija RTS, napominju, prati i razne festivale za decu, kao što je „Dečje Beogradsko Proleće“, tradicionalni prenos manifestacije „Radost Evrope“ u oktotobru i nedavno „Dečju pesmu Evrovizije“. Radio-televizija Srbije dodaje da ima i specijalizovani kanal „RTS Poletarac“ koji emituje isključivo program za najmlađe, čiji sadržaji mogu da se gledaju i na RTS Planeti.

Saša Stefanović: RTS neprepoznatljiv po dečijem programu

Saša Stefanović, direktor Mreže za decu Srbije (MODS), ipak, smatra da nedostaju kvalitetni programi za decu na javnom servisu. Programi koji su edukativni, u duhu vremena, i koji će privući decu i poslati im poruke o tome koliko je važno obrazovanje, kako živeti u skladu sa prirodom, kako živeti sa drugima koji su različiti, šta znači toleratnost, solidarnost.

„Danas su deca okrenuta drugim medijima, internetu, dosta stvari saznaju preko YouTuba, njihovi uzori su sada tjuberi. Roditelji mogu teško da isprate sadržaje koje deca gledaju na YouTube. Na kablovskoj ima kanala gde deca mogu da gledaju crtane filmove 24 sata. Ima i kanala na kablovskoj televiziji koji su posvećeni zanimljivostima iz sveta prirode, o dalekim, egzotičnim zemljama, životinjama i biljnom svetu. Takođe, postoje i kanali koji su posvećeni istorijskim događajima“, napominje naš sagovrnik.

Stefanović, međutim, nije siguran u kojoj meri roditelji usmeravaju decu na ove kanale i sadržaje i pri tom ističe da javni servis nije prepoznatiljiv više po svom dečijem i školskom programu.

„Generacije su odrastale uz programe na nekadašnjem javnom servisu, ali današnja deca i roditelji vrlo malo prate ili znaju da uopšte nešto postoji i da se nudi na nacinalnoj televiziji“, ocenjuje direktor MODS-a.

Obrazovni program i dalje ima publiku

Jedna od televizija koja se bavi obrazovnim programom i uključuje decu u svoj sadržaj jeste kablovska Srpska naučna televizija. Direktor i urednik te televizije Živojin Petrović kaže da se upravo pokazalo da je najgledaniji i najtraženiji TV program na njihovom kanalu onaj putem kojeg predstavljaju vrsne đake, studente, značajne i dokazane ličnosti iz sveta nauke i umetnosti, velike entuzijaste, njihove jedinstvene projekte, nagrađene radove, ukratko – TV program koji nedostaje medijskom prostoru Srbije.

„Svakako da je TV program koji proizvodimo manje zanimljiv velikim oglašivačima, te smo uskraćeni tog zadovoljstva da prihodujemo i od marketinga, ali sa druge strane upravo to nas je i osposobilo da raznim inovativnim pristupom, kako u tehnološkom, tako i u organizacionom smislu, uštedimo i domaćinski se odnosimo prema svakom dinaru koji obezbedimo, te smo na taj način uspeli, ne samo da opstanemo već i da se razvijamo“, objašnjava Petrović kako ovakav program uopšte uspeva da postoji na srpskom tržištu.

U većini evropskih zemalja, uključujući zemlje regiona, ne regulišse se propisima procenat dečijeg programa na televizija, a jedan od retkih primera jeste Bosna i Hercegovina. U Pravilima Agencije o javnim radio i televizijskim stanicama usvojenim 2011. godine ističe se da će se „najmanje šest odsto sedmičnog programa javne televizijske stanice sastojati od dečijeg programa sa obrazovnom ili instruktivnom namenom“. 

Koliko deca provode vremena ispred TV?

Analiza UNS i UNICEF iz 2014. godine pokazala je da skoro 63 odsto dece, prema rečima njihovih roditelja, provodi od sat do dva dnevno gledajući TV programe. Više od 18 odsto roditelja navelo je da je to od dva do pet sati dnevno, 12,6 odsto navodi da njihova deca gledaju televiziju do 30 minuta dnevno i 2,4 odsto roditelja ističe da njihova deca provode više od pet sati dnevno gledajući televiziju.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu i ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.