Sve manji izgledi za učlanjenje u EU do 2010.

Da li će ulazak Hrvatske u Evropsku uniju zavisiti i od dobre volje Slovenije, pitanje je koje zaokuplja hrvatsku javnost i medije. Iz Brisela su proteklih nekoliko sedmica stizale prvo naznake, a onda i jasne poruke da bi Hrvatska zahtevom za sprovođenje odluke o Zaštićenom ekološko-ribolovnom pojasu (ZERP) mogla da uspori, ili čak potpuno zakoči ulazak u EU.
Slovenija, trenutno predsedavajuća država Unije, istovremeno je optužila Zagreb da je sasvim blokirao odnose s Ljubljanom. Spornu odluku o ZERP, u nameri da dodatno zaštiti Jadransko more i interese hrvatskih ribara, izglasao je Sabor u junu 2004. godine. Ali, posle oštrih protesta Italije i Slovenije, koje smatraju da hrvatski ZERP ugrožava njihove ribolovne interese, i pod žestokim pritiscima Brisela, Zagreb je njegovu primenu dva puta odlagao.
Odluka o ZERP ipak je stupila na snagu 1. januara, s ciljem da zaštiti pravo Hrvatske na iskorišćavanje, očuvanje i raspolaganje prirodnim bogatstvima mora izvan granice teritorijalnog mora, što je uobičajena praksa u međunarodnom pravu. Iste pojaseve već su ranije proglasile i Italija i Slovenija.
Istoga dana kada je Hrvatska krenula u sprovođenje odluke, Slovenija je preuzela šestomesečno predsedavanje EU, pa je taj svoj položaj, prema ocenama hrvatskih analitičara, iskoristila za dodatne pritiske na Zagreb, zahtevajući od hrvatskog državnog vrha da stopira sprovođenje pojasa.
Stav da Hrvatska „sprovodi jednostranu blokadu“ prema susedu rekao je ove sedmice slovenački šef diplomatije Dimitrij Rupel na sastanku Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta, na kojem se raspravljalo o brzini toka reformi u Hrvatskoj kao najvažnijem uslovu za dovršetak pregovora o njenom učlanjenju u EU. Rasprava o Hrvatskoj vođena je na osnovu nalaza glavnog izveštača Evropskog parlamenta Hanesa Svobode, u kojem se ocenjuje da je zemlja u proteklom jednogodišnjem periodu postigla značajan napredak.
Ali, Svoboda je u izveštaju naveo da ima mnogo toga što treba napraviti. On je pozvao Zagreb na dodatne napore u političkim, pravosudnim i privrednim reformama i rešavanju otvorenih pitanja sa susedima, posebno misleći na neslaganje Italije i Slovenije oko provođenja odluke o ZERP, za koju smatra da bi mogla da ugrozi i uspori približavanje Hrvatske EU.
Na Rupelovu izjavu odmah je demantijem reagovalo hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija, a usledila je i reakcija premijera Iva Sanadera koji je novinarima u Zagrebu rekao da je „Rupel prevršio meru uobičajenu u diplomatskim odnosima dve zemlje.“
On je Rupelovo ponašanje ocenio kao pokušaj dodatnog pritiska na Hrvatsku da ukine ZERP, pa je pozvao slovenačkog kolegu da odustane od takvog „nediplomatskog ponašanja“ i da se konačno sastane sa hrvatskim šefom diplomatije. „Ako postoji dobra volja, onda je moguće naći rešenje da Hrvatska primijeni ZERP i otkloni razloge protivljenja Rima i Ljubljane“, kaže Sanader.
On je potvrdio da je Hrvatska pozvala Italiju i Sloveniju na razgovore o zajedničkom i svima prihvatljivom rješenju. Prema mišljenju stručnjaka, Hrvatska ima sve manje izgleda da u Evropsku uniju uđe do 2010. godine. Slična ocjena posljednjih dana stiže i iz Brisela.