Malo Novopazaraca zna gde se nalazi Gradska ulica, ali svi znaju gde je Hendek. Brdašce u centru grada, smešteno između Stare čaršije i Sudskog sokaka. Sudska zgrada odavno je na drugom mestu, sokak je ulica sa nekim drugim zvaničnim imenom, koje u orijentaciji mnogo ne znači. Na Hendeku pekara. Njeni vlasnici, porodica Rožajac, kažu da je tu sigurno dve stotine godina i pekarski zanat i tajne prenose se sa kolena na koleno.
Nekada se pekara naslanjala na staru medresu, koja je do pre dvadesetak godina bila stecište gradske sirotinje. Sada je na tom mesto moderno zdanje Mešihata Islamske zajednice u Srbiji. Sve se menja samo pekara ostaje da ispraća i dočekuje sva vremena, i lepa i ružna, i sita i gladna.
Stari stanovnici ovog grada još kažu da su se sreli ili da se nešto nalazi kod Rasimove pekare. Srednja generacija mesto događaja određuje po Sinanovoj pekari. Uvek se radi o istom mestu. Stari pekar Rasim odavno nije među živima. Njegov sin Sinan, kad je tajne pekarskog zanata preneo na svoja dva sina Džemka i Reška i ćerku Nedžmiju, otišao je u penziju. I kod mušterija je „od oca ostanulo sinu“. Sve može da se menja, ali hleb nikako. Onom na drugom mestu, uvek nešto fali. Miris duguljastih i okruglih hlebova, velikih i malih lepinja, simita i somuna obavija Hendek i Sudski sokak.
U vreme Ramazana, meseca posta pred pekarom dugi redovi. Svi hoće specijalne lepinje i najukusnije ćahije. Ima ih i u drugim starim pekarama, ali ove u Sinanovoj pekari imaju poseban ukus. Recept je porodična tajna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
