Sve o majmunskim boginjama: Koji su simptomi, kako se leče, odakle su došle?

Pojava majmunskih boginja do sada je uglavnom bila ograničena na Afriku a kada su se pojavljivali slučajevi u drugim delovima sveta uglavnom su bili povezani sa putovanjima u afričke zemlje. Sada je situacija nešto drugačija, što u izvesnoj meri zabrinjava naučnike.

U Evropi majmunske boginje otkrivene su u Austriji, Belgiji, Češkoj, Danskoj, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Portugalu, Sloveniji, Španiji, Švedskoj, Švajcarskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu.

Pored ovih zemalja i Australija, Izrael, Ujedinjeni Arapski Emirati, Argentina, Kanada i Amerika takođe su registrovale pojedinačne slučajeve obolevanja.

Za neke od inficiranih osoba poznato je da su boravili ranije u afričkim zemljama dok za druge takve informacije ne postoje, što, kako piše Glas Amerike, može da znači i da se ovaj virus širi Evropom i Amerikom ispod radara.

Američki CDC naveo je da se među obolelima i u Evropi i Americi nalaze muškarci koji su kazali da su imali seks sa drugim mušarcima, te da se „većina slučajeva majmunskih boginja dešavala u okvirima seksualnih konatakata“, naglašavajući istovremeno da majmunske boginje može da dobije bilo ko, nezavisno od seksualnog opredeljenja.

Majmunske boginje imaju slične simptome kao velike boginje, ali su mnogo manje opasne. Dok su velike boginje, koje su iskorenjene 1970-ih godina, bile fatalne za skoro svakog trećeg inficiranog, u slučaju majmunskih boginja smrtnost je od tri do šest odsto.

Kako i kada su otkrivene majmunske boginje?

Prvi slučaj majmunskih boginja registrovan je 1970. godine kod devetogodišnjeg dečaka iz Konga. Od tada većina slučajeva zabeležena je u ovom delu zemlje odnosno u Centralnoj i Zapadnoj Africi.

U poslednje vreme desilo se nekoliko većih širenja majmunskih boginja. Tako je 2017. u Nigeriji registrovano 500 potencijalnih i 200 potvrđenih slučajeva, a i dalje se povremno pojavljuju inficirane osobe.

Prvi slučajevi majmunskih boginja koji su se pojavili van afričkog kontinenta otkriveni su na teritoriji Amerike 2003. godine i bili su povezani sa prenosom virusa sa prerijskih pasa koji su držani kao ljubimci na ljude. Tada je ukupno otkriveno 70 slučajeva. Tokom 2018. zabeležen je veći broj inficirnaih u Izraelu i UK, i tada se radilo o sobama koje su putovale u Nigeriju.

I narednih godina sporadično su otkrivani slučajevi majmunskih boginja van Evrope.

Koji su simptomi majmunskih boginja?

Kako navodi Svetska zdravstvena organizacija, radi se obično o samoograničavajućoj bolesti čiji simptomi traju od dve do četiri nedelje.

Znaci majmunskih boginja podrazumevaju temperaturu, jaku glavobolju, oticanje limfnih čvorova, bol u mišićima, manjak energije. Oticanje limfnih čvorova je inače obeležje koje razlikuje majmunske boginje od obolenja kao što su morbile koje na početku mogu imati iste simptome.

Osip na koži javlja se do tri dana nakon pojave temperature i uglavnom se pojavljuje na licu i ekstremitetima, a ređe na trupu. Kod čak 95 odsto inficiranih osip se pojavljuje na licu a kod 75 odsto na dlanovima i stopalima. Može se pojaviti i u ustima a svaki treći oboleli ima osip i na genitalijama.

Teži oblici nisu toliko česti i uglavnom se javljaju među decom. Na težinu bolesti utiče više faktora uključujući i količinu virusa kojoj je osoba bila izložena i prethodno zdrasvtveno stanje.

Kako navodi SZO, danas osobe mlađe od 40-50 godina mogu biti podložnije majmunskim boginjama jer nisu zaštićene vakcinacijom protiv velikih boginja koja je bila zastupljena dok ova bolest nije iskorenjena.

Kako se prenose?

Majmunske boginje se mogu preneti sa životinje na čoveka i sa čoveka na čoveka.

Prenos sa životinje na čoveka dešava se posle direktnog kontakta sa krvlju, telesnim tečnostima ili lezijama u ustima zaraženih životinja. U Africi majmunske boginje su potvrđene kod nekih vrsta veverica, pacova, majmuna….  Konzumiranje termički nedovoljno obrađenog mesa takođe može biti faktor rizika.

Na drugoj strani prenos infekcije sa čoveka na čoveka može se desiti nakon kontakta sa respiratornim sekretom ili lezijama na koži zaraženog. Inficiranje je moguće i nakon kontakta sa skoro kontaminiranim objektom. Zna se i da se majmunske boginje mogu preneti sa majke na fetus, a za sada nije poznato da li se prenose i seksualnim putem.

Kako se leči?

Terapija majmunskih boginja usmerena je na ublažavanje simptoma i sprečavanje komplikacija kao što su sekundarne bakterijske infekcije.

SZO navodi da je ove godine Evropska agencija za lekove registrovala antivirusni lek tekovirimat za lečnje majmunskih boginja. Ovaj lek prvobitno je bio razvijen kao terapija za male boginje.

Osobe koje su primile vakcinu protiv velikih boginja inače imaju mnogo manje šanse da obole od majmunskih boginja a ako se to i desi bolest bi trebalo da bude blaža. Vakcina koja je davana protiv velikih boginja efikasna je 85 odsto u sprečavanju majmunskih boginja.