Sve o turskom dronu za čiju kupovinu je u red stala i Srbija

Ipak, turska „bajraktar ​​TB-2“ trenutno je najtraženija bespilotna letelica na svetu, a predsednik Aleksandar Vučić navodi da je „Srbija stala u red da ga kupi“.

Prilikom nedavne posete turskog predsednika Erdogana Beogradu, izražena je i spremnost da projekat nabavke ovih dronova, umesto „desetine miliona evra, vredi skoro sto miliona”.

Imajući u vidu da se cena jedne takve letelice, u zavisnosti od opreme i mogućnosti, kreće od pet do šest miliona dolara, to znači da je Srbija spremna da nabavi najmanje dvadesetak „bajraktara”.

Rat u Ukrajini kao sajam oružja

Iako se „Bajraktar ​​TB-2” razvijao više od decenije, i više puta prikazivan na specijalizovanim izložbama i skupovima vazduhoplovstva širom sveta, stručna javnost je ove dronove smatrala avionima „prve generacije”, razvijenim po ugledu na američke, kineski i izraelski dronovi.koji lete već par decenija. A onda je počela ruska agresija na Ukrajinu i „Bajraktar“ se pokazao kao ključno oružje ukrajinskih snaga bezbednosti, posebno protiv ruskih oklopnih vozila, tenkova i lakih transportera, kao i položaja PVO.

Bespilotne letelice „Bajraktar ​​TB-2” uništile su čak 26 ruskih vozila, od kojih osam tenkova, u Ukrajini za samo tri dana, od 31. avgusta do 2. septembra. Uništeno je i desetak oklopnih vozila BMP, kao i motorizovane haubice SAU i „Akacija”. Jedan od ovih dronova je poklon Litvanije – Ukrajina je u julu dobila najnoviju verziju drona TB-2, za koji su sredstva prikupljali građani Litvanije putem interneta (crowdfunding).

Sam „Bajraktar ​​TB-2” spada u grupu MALIH letelica (Medium Altitude Long Endurance), što znači da je projektovan sa fokusom na dužinu leta i najveću moguću razornu moć na metu. Zbog toga „Bajraktar“ leti na srednjim visinama do sedam kilometara. Poboljšana verzija ove bespilotne letelice (koja leti iznad Ukrajine), ima EOC mogućnosti (Poboljšani operativni plafon, poboljšane operativne mogućnosti), sa maksimalnim dometom od 200 nautičkih milja, odnosno skoro 400 kilometara, u zavisnosti od vrste terena, visine i tipa. oružja koje nosi. To je uslovljeno dometom komunikacije sa baznom stanicom, koji iznosi oko 300 kilometara, opet uslovljen tipom terena, kao i vremenskim uslovima.

S obzirom da dron ima jedan, centralno montiran „Rotak 912-iS” motor, sa propelerom promenljive geometrije, omogućava mu letenje po jakom bočnom vetru i lošim vremenskim uslovima (kiša, sneg). Ovo je takođe velika prednost u odnosu na slične dronove drugih proizvođača, jer većina njih nije u stanju da leti bez komunikacije sa baznom stanicom.

Bairaktar ​​poseduje i MSC softver za kontrolu leta, a u slučaju gubitka veze sa komandnom stanicom, dron sam nastavlja unapred programiranu misiju, a zatim se vraća na aerodrom sa kojeg je poleteo. Sam sistem upravljanja je trostruki, što znači da sama bazna stanica i kompjuteri u njoj mogu samostalno da vode letelicu, čak i bez prisustva ljudi.

Dalje, kontrolni uređaji na avionu imaju sistem „samoprovere” u odnosu na programiranu putanju i misiju, pa su otporni na elektronsko ometanje sa zemlje ili iz vazduha. „Bajraktar ​​TB-2” koji se trenutno proizvodi ima dodatni sistem fuzije senzora, koji omogućava da avion „bude svestan” svog okruženja i situacije na bojnom polju, koristeći kombinaciju informacija sa više senzora, i navođenje preko GPS-a. sateliti.

„Bajraktar ​​TB-2“ je najsličniji američkom dronu „Reaper MK-9”. Iako američka verzija može da nosi više naoružanja, kao i neke vrste specijalizovanih bombi, cena je šest do osam puta veća. Takođe, MK-9 nema tako dobre letne karakteristike u teškim uslovima, a u stvarnim sukobima leteo je samo u Iraku i Avganistanu, a kao izviđački avion u Indijskom okeanu.

Ruski, kineski, izraelski odgovor

Ruska kompanija „Kronštat“ već pet godina proizvodi dron „Orion”, koji je takođe veoma sličan TB-2. Iako ima nešto veći domet, takođe ima daleko manje senzora (izviđačke mogućnosti) i manje opcija za različita oružja. „Orion” ima i nove verzije, pod nazivom „Sirijus” i „Helios”, prvenstveno namenjene izvozu.

Svetska javnost je ove letelice prvi put videla na zajedničkoj rusko-beloruskoj simulaciji „Zapad” u septembru prošle godine. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je početkom godine da je „Orion“ imao 39 borbenih misija u Siriji. U Ukrajini je do sada letelo šest bespilotnih letelica „Orion helios“, od kojih su dve ukrajinske snage oborile 7. i 10. aprila.

Kineska kompanija „Čengdu AIG” od 2017. godine proizvodi dron „Ving Loong 2”, koji je dosta karakteristika „pozajmio” od američkog MK-9 „Reaper”.

Kineska vojska koristi verziju GJ-2 sa mogućnošću laserskog ciljanja i radara za skeniranje terena (LiDAR). Izvozna varijanta 2H nema ove mogućnosti, a ima 120 kilometara kraći domet. Kineska obalska straža koristi sličnu verziju ovog drona, ali opremljenog SAR radarom za pretragu terena. Takođe, ova verzija ima sistem za „pojačavanje” signala i elektronskih komunikacija. Zbog ovoga, kao i niskih troškova održavanja, „Ving Loong 2” se trenutno koristi u Alžiru, Egiptu, Saudijskoj Arabiji, Libiji, Maroku i Pakistanu.

Izraelska kompanija „Israel Aerospace Industri” takođe ima svoj model drona ove klase. Pod nazivom „Heron“, ovaj dron je možda najsličniji turskom TB-2 u borbenom okruženju. Proizvodi se od 2014. godine, a do sada se izvozio u Brazil, Azerbejdžan, Kanadu, Nemačku, Grčku i Indiju. „Heron” (i njegove podvarijante „Super-1” i „Machatz-1”) imaju manji domet od „Bajraktara” (do 250 kilometara), ali imaju snažniji motor koji im omogućava veći napad. brzine.

Slično proizvodima konkurentskih kompanija, „Heron” može da leti u nezavisne misije na udaljenosti do 1.000 kilometara, vođen satelitom ili sopstvenim senzorima, i da provede do 50 sati u vazduhu. Zanimljivo je i da sama Turska koristi nekoliko ovih dronova, ali modifikovanih za njihove potrebe. Turske vazduhoplovne snage su dodale sistem „Asel-FLIR 300T” koji omogućava pretragu terena i odabir ciljeva na osnovu toplotnog otiska.

Značajno unapređenje za Srbiju

Nabavka „Bajraktara” značila bi i potpuno nove mogućnosti za vazdušno izviđanje, mapiranje i prikupljanje informacija sa zemlje (A-SIGINT) za Vojsku Srbije. U teoriji, ako bi nekoliko TB-2 bilo stacionirano na aerodromu kod Beograda, njihov domet bi bez problema pokrivao celu Vojvodinu i centralnu Srbiju. Da su stacionirani u blizini Niša, pokrivali bi celo područje Kosova, južne Srbije i (teorijski) delove Albanije i Severne Makedonije.

Takođe treba reći da dronovi TB-2 sa svojim optičko-elektronskim sistemima mogu biti nezamenljiva pomoć u slučaju elementarnih nepogoda (zemljotresi, šumski požari i poplave), kao i u slučajevima borbe protiv terorizma, šverca droge i ljudi.

Haluk Bairaktar, osnivač i predsednik kompanije koja proizvodi TB-2, rekao je u junu da njegova kompanija već ima naručene avione za najmanje naredne tri godine. „Trenutno smo u mogućnosti da proizvedemo samo oko 20 dronova „Bajraktar ​​TB-2“ mesečno“, rekao je on.

Iako su u planu dalja proširenja proizvodnje, zbog velikog broja komponenti koje proizvode treće kompanije (a te komponente su veoma tražene i na svetskom tržištu), masovna proizvodnja ovih dronova nije moguća (američki „Dženeral Atomiks” uspeo da proizvede samo 300 za deceniju i po primeraka dronova MK-9).

Zvanični ugovori su tajni, ali se iz javno dostupnih informacija saznaje da su dronove „Bajraktar” do sada naručile Albanija, Bangladeš, Bugarska, Finska, Indonezija, Kazahstan, Oman, Nigerija, Rumunija i Slovačka. Interesovanje postoji i iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Letonije, Litvanije, Mađarske i Poljske.

Izvor: Al Jazeera