Sve o vakcinama: Koji su rizici, da li izazivaju sterilitet, ko ne treba da ih primi?

Koji su rizici vakcine?

Kada razmišljate o vakcinama i njihovim posledicama, uvek imajte u vidu činjenicu da je virus postao endemski. To znači da se toliko proširio, da ne postoji šansa da se ne zarazite, ukoliko ne budete vakcinisani. Drugim rečima, ako imunitet ne steknete kroz vakcinaciju, stećićete ga kroz infekciju.

Zato, pravo pitanje nije: „Koji su rizici vakcine?“, već, „Da li je veći rizik od vakcine ili od virusa?“

Rizici virusa su poznati: šansa za smrtni ishod, dugotrajne posledice po srce, pluća, bubrege, oštećenja mozga, psihoza, depresija, dugotrajni zamor.

U velikoj naučnoj studiji koja je prošle nedelje izašla u Velikoj Britaniji, skoro jedna trećina ljudi koji su preležali korona virus je zahtevala bolničku negu zbog posledica koje su se pojavile u mesecima nakon oporavka od korona virusa.

Nijedna od vakcina nema posledice, čak ni teorijski, koje bi po svojoj ozbiljnosti mogle biti blizu onima koje može imati korona virus.

Zašto se diže “panika” oko vakcinacije protiv korona virusa kad je smrtnost tako mala u procentima?

Rizik od korona virusa ne možete proceniti time što ćete navesti procenat smrtnosti. Dugoročni efekti, oštećena pluća, srca, mozga, bubrega i drugih organa su u stvari prvi problem o kojem ćemo tek saznavati kada prođe epidemija.

Drugi veliki problem jeste prebukiranost zdravstvenog sistema Covid-19 pacijentima kojima je potrebna bolnička nega. To, između ostalog znači da za ostale pacijente koji pate od drugih bolesti i povreda nema mesta ili dovoljno zdravstvenih radnika.

Da li RNK vakcine mogu izmeniti genetski kod? Da li se radi o nekoj “genskoj šifri?”

Ova veoma popularna, a netačna vest se već dugo širi u različitim medijima. Vreme je da je već jednom zatvorimo kao temu.

Prvo je važno razumeti dve stvari:

1. Vakcine nikako ne mogu da izmene naše gene, jer da mogu, to bi radila i većina virusa.
2. RNK nije isto što i DNK.

U okviru ćelije postoji niz RNK molekula koji vrše razne funkcije. Između ostalih se u nukleusu (jedru) nalaze i razni nekodirajući RNK molekuli, sa specijalnim hemijskim izmenama, koji utiču na aktivnost, regulaciju, i organizaciju genoma.

Nijedan od tih RNK molekula se ne ugrađuje u genom. Naši molekuli iRNK, na osnovu kojih se proizvode proteini, se stalno transkriptuju i izbacuju iz jedra u ćeliju.

Nijedan od tih iRNK molekula se neće vratiti nazad i ugraditi u genom. Isto važi i za virusnu RNK (kada ćeliju inficira virus) – jer bi inače naš genom bio ispunjen komadićima RNK iz svih virusa koji su nas ikad inficirali i samim tim – uništen.

A isto važi i za vakcinu: iRNK koju vakcine ubacuju u ćeliju ne ulazi u jedro ćelije, nema funkciju u odnosu na DNK (jer nema ni sekvencu ni modifikacije koji bi to omogućili), i isto kao i sve druge RNK ne može da se ugradi u genom.

Koja je efikasnost vakcina, i šta to zapravo znači?

Efikasnost označava verovatnoću da vakcina spreči zarazu virusom. Ta cifra može da varira u zavisnosti od vakcine.  Izuzetno važno je razumeti da po trenutnim izveštajima sve vakcine sprečavaju teške oblike bolesti.

U donjoj tabeli su informacije o svim vakcinama koje su najavljene da će biti na našem tržištu.

Na kojim podacima se zasnivaju navedene cifre?

Potpuni podaci (sve 3 faze istraživanja) su objavljeni za Pfizer-BioNTek, Moderna, i AstraZeneca vakcine (podaci 1, podaci 2, podaci 3). Detalji su otvoreno stavljeni na analizu naučnicima iz svih delova sveta.

Delimični podaci o efikasnosti Sputnik V su dati u izveštajima za štampu, ali potpuni podaci nisu objavljeni u naučnoj literaturi.

Podaci o delotvornosti Sinofarm vakcina nisu objavljeni. Procena se zasniva na delimičnim izveštajima u štampi, i nije data naučnicima na uvid.

Primetili smo da se mešaju Sinofarm i Sinovac vakcine koje dolaze iz Kine, jer im je slično ime. Za Sinovac vakcinu su objavljeni podaci da je samo 50 odsto efikasna. Srbija je uvezla Sinofarm vakcinu.

Da li je Fajzerova vakcina i dalje u fazi ispitivanja i da li smo samim tim i mi učesnici u kliničkoj studiji?

Kao što smo naveli u prethodnom pitanju, sve neophodne faze ispitivanja su završene i nijedna vakcina ne bi mogla biti odobrena da nije prošla sve faze.

Pošto se mnogo govori i o tome kako je ovo “nova, neproverena tehnologija” vredi pomenuti i da je mnogo studija rađeno na iRNK vakcinama u toku prethodne decenije – u planu je bilo da se ta tehnologija upotrebi za novu generaciju vakcina protiv gripa. Covid-19 je značajno ubrzao razvoj, ali tehnologija je već bila na ivici upotrebe i pre novog virusa. (izvor 1, izvor 2, izvor 3)

Koliko dugo traje imunitet steknut vakcinisanjem?

Prema trenutnim rezultatima, imunitet stečen vakcinisanjem stabilan je do godinu dana. Očekuje se da će trajati više godina, ali to nije sigurno i potrebno je da bude pokazano u praksi.

Ko ne treba da se vakciniše?

• Osobe koje pate od akutnih bolesti (imaju tekuću infekciju ili tešku povredu od koje se oporavljaju).
• Osobe koje su pod nadzorom lekara, i kojima je lekar savetovao da se ne vakcinišu zbog terapije koju uzimaju.
• Veoma stari ljudi, vrlo krhkog zdravlja.
  • Sve vakcine mogu da izazovu temperaturu, mučninu, i slične simptome (to je znak da vaš imuni sistem počinje da se brani i stvara antitela).
  • Ako je osoba toliko lošeg zdravlja da bi im i takvi simptomi ugrozili život, vakcinu je bolje zaobići. (Iz ovakvih slučajeva dolazi i trenutna priča o smrtima nakon vakcinacije u Norveškoj.)

Ukoliko imate bilo kakvu zdravstvenu dijagnozu (na primer, dijabetes), obavezno se konsultujte sa svojim lekarom o primanju vakcine.

Koju vakcinu treba da biraju ljudi koji imaju određena oboljenja ili alergije?

• Osobe koje su imale anafilaksu (tešku alergiju zbog koje je bilo potrebno bolničko lečenje) ne treba da primaju Pfizer-BioNTech ili Moderna vakcine.
• Osobe na terapiji protiv autoimunih bolesti, kao i osobe koje uzimaju steroide, treba da konsultuju svog lekara specijalistu po pitanju izbora vakcine.
• U svim ostalim slučajevima, razlike između vakcina su male. Razlike u efikasnosti postoje, ali rizik od virusa i dugoročnih posledica infekcije je daleko veći faktor u odlučivanju. Mnogo je bolje imati delimičnu zaštitu nego rizikovati infekciju bez zaštite dok se čeka primanje “savršene” vakcine.

Osobe koje su preležale Covid-19?

Kod ovog virusa, imunitet koji ostaje posle bolesti je generalno manji i slabiji nego posle vakcinacije. Razlozi su kompleksni i još uvek nepotpuno poznati, mada je jasno da važnu ulogu igraju mehanizmi kojima virus ometa imuni sistem. Otud, preporučljivo je da se ova populacija ipak vakciniše.

Vredi primetiti da ljudi koji su preležali virus imaju delimičan imunitet. Smisleno je sačekati da se prvo nezaštićeni ljudi vakcinišu, a da oni koji su preležali uzmu vakcinu kasnije.

Trudnice i dojilje?

Virus predstavlja veći rizik za trudnice – veća je šansa oboljevanja, i veća je šansa da se dobije teži oblik bolesti. Terapija koja se daje za teže oblike nije dobra za dete u razvoju.

Istovremeno, vakcine nisu ispitane dovoljno tokom trudnoće. Trenutno, različita svetska udruženja ginekologa i akušera se ne slažu po ovom pitanju. Američke grupe savetuju da se trudnice vakcinišu, dok Engleske ne daju odgovor ni za ni protiv. Nijedna agencija, za sada, ne savetuje protiv vakcinacije u toku trudnoće.

Prema podacima koje je koleginica, doktorantkinja biomedicinskih nauka, Isidora Stanković objavila, na osnovu trenutnih saznanja koja ima američki CDC (Centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti) naučnici veruju da iRNK vakcina ne predstavlja opasnost za trudnice. Trudnice i dojilje nisu uključivanje u klinička testiranja vakcine, ali je tokom istraživanja koje su sproveli Pfizer i Moderna 36 žena ostalo u drugom stanju (nakon primanja vakcine ili placeba).

Ali uz sve to, studije nisu završene, i mi ne možemo ovde da damo jasan i čvrst naučni savet. Za sada, svako mora sam da bira koji rizik da na sebe preuzima. U ovom slučaju je neophodno da se konsultujete sa svojim lekarom. Nema razlika između vakcina po ovom pitanju. Ako se odlučite za vakcinaciju, ne može se reći da je bilo koja od vakcina bolja ili lošija od drugih.

Što se tiče dojilja, rezultati su jasniji. Naučnici smatraju da iRNK vakcine ne predstavljaju rizik za dojilje i novorodjenče, i CDC preporučuje zdravstvenim radnicama koje doje da prime vakcinu. Uzimajući u obzir postojeće podatke o svim prethodnim vakcinama, dojenje ne predstavlja prepreku za vakcinaciju.

Žene koje planiraju trudnoću?

Studije na životinjama su pokazale da nije bilo neželjenih efekata u vezi reprodukcije, razvića fetusa i postnatalnog razvića.

Najjednostavniji pristup je da se uradi test trudnoće pre vakcinacije. Ukoliko je negativan, izbegavajte mogućnost začetka trudnoće u toku dve nedelje nakon primanja vakcine. Vakcinu je posebno važno primiti u ovoj situaciji, pošto se u suprotnom ulazi u nedovoljno poznat teren za trudnice.

Deca i tinejdžeri?

Trenutno, vakcine mogu da prime deca iznad 16 godina starosti (Pfizer-BioNTech) i 18 godina (Moderna).

S obzirom na sve veće nivoe zaraze i ozbiljnost koju vidimo za mlađe kod novih sorti virusa, vakcinacija će verovatno biti proširena i na decu. Ali ne još: studije i provere su i dalje u toku, a rizik od virusa za decu i tinejdžere je za sada i dalje vrlo mali. Nastavite da pratite situaciju, ali ovde nema odluke o kojoj treba brinuti bar za sledećih par meseci.

Da li vakcine izazivaju sterilitet?

Vakcine ne izazivaju sterilitet. Ovu netačnu glasinu su proizvela dva nemačka pseudonaučnika, i od njih se dalje širila internetom.

Prema proverenim podacima, infekcija virusom može da ošteti plodnost muškaraca i to je još jedan razlog zašto je vakcinacija potrebna za zaštitu protiv takvih uticaja korona virusa.

Kao što smo gore pomenuli, u toku Pfizer-BioNTech i Moderna istraživanja, više od 30 žena koje su učestvovale je ostalo u drugom stanju, što pokazuje da nema direktnih efekata na plodnost.

Koliko su i kako su ispitane vakcine i kako su “tako brzo” proizvedene?

Sve dostupne vakcine su prošle testiranje u više država, kroz niz medicinskih centara i bolnica. Broj učesnika u studijama varira od oko 19,000 (Sputnik V) do 43,000 (Pfizer-BioNTech).

U normalnim uslovima (kada nema pandemije), procesi testiranja vakcina traju godinama ili decenijama, jer se polako skupljaju dobrovoljci, a agencije za javno zdravlje ispituju podatke po redu prijema. Takve studije koštaju desetine ili stotine miliona dolara.

U slučaju ove epidemije uložena je ogromna količina novca (i do desetina milijardi dolara, dakle oko sto puta više nego obično) da bi se studije organizovale odmah i paralelno širom sveta. Uspostavljene su međunarodne saradnje kako bi se skupilo dovoljno učesnika (AstraZeneca je, na primer, testirala svoju vakcinu u Britaniji, Južnoj Africi, i Brazilu u isto vreme). Agencije za javno zdravlje su primale podatke na uvid čim su bili gotovi, bez čekanja. Sve ovo je urađeno da bi se svet što ranije mogao vratiti u normalu.

Koji su mogući neželjeni efekti vakcina?

Ni kod jedne od trenutno dostupnih vakcina nije uočen visok nivo značajnih posledica. Za vakcine za koje su objavljeni svi detalji istraživanja, teški neželjeni efekti su bili slični efektima uočenim u kontrolnoj grupi (koja nije primila vakcinu).

Manje značajni neželjeni efekti koji se mogu javiti nakon vakcinacije su: temperatura, bolovi u mišićima, zapaljenje zgloba ramena, nesvestica, mučnina… Kada vaš imuni sistem biva stimulisan vakcinom da pravi antitela, naše telo veruje da se bori protiv virusa. Tako da je normalno da organizam reaguje sa temperaturom i sličnim simptomima. Ovi efekti obično prođu za nekoliko sati.

Svi efekti koje smo naveli su stotinama ili hiljadama puta ređi nego isti ti efekti kod zaraze virusom. Koronavirus, povrh takvih malih nuspojava, ima i ozbiljne neželjene efekte koji prate zarazu: oštećenja pluća, srca, bubrega i mozga, trajni zamor (na nivou koji proizvodi invaliditet), mogućnost smrti, itd.

Da li vakcine mogu da proizvedu autoimune bolesti?

Autoimune bolesti znače da organizam samog sebe napada. Za sada nije primećeno povećanje autoimunih bolesti kod vakcinisanih protiv korona virusa. Povećanje jeste uočeno kod onih koji su ga preležali.

Važno je razumeti da su najveći uzročnici autoimunih bolesti infekcije bakterijama i virusima, a ne vakcine.

Serije ovakvih infekcija proizvode imunološki kontekst, odnosno situaciju u kojoj je moguće da u određenom trenutku, u organizmu nešto “okine” i da od toga počne pun tok autoimune bolesti.

Kod ljudi kod kojih već postoji ovakav imunološki kontekst, razne stvari mogu biti okidači. To može biti stresan period života, još jedna infekcija, a u ređim slučajevima okidač mogu da budu i vakcine. Međutim, ako vakcina može da bude okidač, virus će zasigurno biti još snažniji – tako da je čak i u tom slučaju bolje vakcinisati se nego zaraziti se.

Pošto su virusi i druge infekcije uzroci velikog broja autoimunih problema, vakcinacije generalno smanjuju verovatnoću ovakvih bolesti.

Prema trenutnim podacima, možemo očekivati manji nivo autoimunih bolesti u budućnosti kod vakcinisanih nego kod zaraženih. (istraživanje 1, istraživanje 2)

“Čuo sam na Internetu da vakcine izazivaju (ubacite ime bolesti ili problema)?”

Imajte u vidu da se sada svaka bolest ili smrt koja se desi nakon vakcine pripisuje vakcini, a to nije direktno povezano.

Kao konkretan primer kako se ovo događa, možemo uzeti bolest po imenu Idiopatska Tromobocitička Purpura (ITP). Ovo je ozbiljna autoimuna bolest, smrtonosna u otprilike jedan odsto slučajeva. Takođe je i retka: na svakih milion ljudi u Americi se dešava po jedna dijagnoza ITP svakih dva do tri dana. Šta ovo znači?

Možemo uzeti primer rukovanja. Ako uzmete bilo kojih milion ljudi i sa njima se rukujete – imaćete par slučajea koji će dan ili dva nakon tog rukovanja dobiti ITP, i još slučajeva tokom sledeće dve nedelje. Naravno, niko neće reći da je ITP posledica tog rukovanja. Ali ako se čovek vakciniše, pa nekoliko dana kasnije dobije ITP, to će se pojaviti u medijima sa naslovom “čovek dobio ITP nakon vakcine!”

Sada uzmite i na to dodajte sve druge retke bolesti, pa onda povrh toga sve bolesti koje nisu retke, i videćete da ne možemo stavljati znak jednakosti između bolesti i vakcinacija. Potrebni su podaci da li kod vakcinisanih zaista ima više neke određene bolesti nego kod nevakcinisanih. Za sada, to ne vidimo ni za jednu ozbiljnu bolest. Jedina razlika je što vakcinisani manje dobijaju Covid-19.

Kako su vakcine raspodeljene, kada će biti dostupne, kako se distribuiraju? Da li će vakcine imati isti tretman ili će sa nekom moći da se putuje u više zemalja?

Za početak, ukoliko vam je dostupna bilo koja od trenutno odobrenih vakcina – naš je savet da se odlučite za vakcinaciju. Na taj način se značajno smanjuje broj onih koji mogu da se zaraze, što smanjuje broj mutacija i što, na kraju krajeva, zaustavlja i samu pandemiju.

Dostupnost vakcina zavisi od međunarodnih dogovora i ugovora koje države sklapaju sa kompanijama direktno. Raspodela i distribucija su pitanja unutrašnje organizacije svake države.

Tretman vakcina takođe zavisi od političkih dogovora više nego od nauke. Osim za vakcine sa jako niskom efikasnošću, nema naučnih razloga za takva ograničenja.

Ovo su uopšteni odgovori, ali bolje ovde ne možemo da damo. Autori ovog teksta nisu ni političari ni ekonomisti, tako da su ovo pitanja van našeg domena ekspertize.

Kada se vakcinišem da li mogu odmah da se vratim “normalnom življenju” (bez maske, distanciranja i slično)?

Odgovor je ne. Vakcina nije magični štapić. Morate da date vremena organizmu da razvije imunitet i da se pričuvate još minimum mesec i po dana (vakcinacija, revakcinacija i period za razvoj imuniteta). Drugim rečima, nastavite da nosite masku, izbegavate zatvorene prostore, bliske kontakte sa ljudima, i perite ruke. Pun imunitet ćete steći tek nakon što prođu dve nedelje nakon druge doze vakcine.

Tekst je deo online Medium publikacije “Nauka u Srbiji”, neprofitnog projekta namenjenog proverenom, naučnom i jasnom informisanju građana. Svi autori su naučnici koji koriste svoje znanje i iskustvo za teme koje obrađuju, a urednici svoje medijsko iskustvo . Za još tekstova posetite: https://medium.com/science-in-serbia-nauka-u-srbiji