Sve oči uprte u Sarkozija

Francuska je preuzela mesto predsedavajućeg Evropskoj uniji nezvanično i pre roka već u petak, sastankom predsednika vlada Francuske i Španije, Fransoa Fijona i Hoze Sapatera u Saragosi. Dva premijera su pokušala da usaglase stavove dve zemlje oko politike prema imigraciji, jednom od najvećih prioriteta kojim će se baviti Francuska tokom šestomesečnog predsedavanja Uniji uz očuvanje životne sredine, odbranu i poljoprivredu.
Prioritete koja je postavila Francuska podržavaju sve države članice. Pored toga svi se nadaju da će zahvaljujući energiji predsednika Nikole Sarkozija i kriza izazvana irskim odbijanjem Lisabonskog ugovora biti rešena.
Do sada je 20 država članica ratifikovalo Lisabonski ugovor. Od šest koje još treba da ga usvoje jedino se Češka koleba, uglavnom zbog predsednika Vaclava Klausa koji se protivi ratifikaciji. Kako je usvajanje ugovora od strane šefova država EU u decembru 2007. bilo prvi uspeh spoljne politike predsednika Sarkozija, očekuje se da će on pronaći rešenje i ustupcima navesti Irsku da na ponovljenom referendumu ratifikuje Ugovor.
Iako Sapatero i Fijon nisu postigli dogovor o politici prema imigraciji, francuski premijer je uveravao novinare da je rešenje nadohvat ruke. Francuski ministar za imigraciju Bris Ortfe će otputovati u Madrid, kako bi se pozicije dve zemlje približile pre sastanka ministara unutrašnjih poslova naredne nedelje.
Francuska i Španija se nalaze na najudaljenijim pozicijama kada je reč o imigrantskoj politici. Pariz se zalaže za usvajanje zajedničke politike EU prema imigrantima uz pravilo prema kojem svaki stranac, koji nema regulisan boravak mora ili dobrovoljno da napusti EU ili da bude proteran u zemlju porekla. Španija, koja je u prošlosti masovno regulisala status nelegalnih imigranata, protivi se usvajanju zajedničke politike EU o imigraciji.
Pariz se nada da će sadašnje predsedavanje biti uspešnije nego prethodno, u drugoj polovini 2000, završeno usvajanjem Ugovora iz Nice. U Francuskoj se smatra da su prethodni predsednik Žak Širak i premijer, socijalista Lionel Žospen, loše branili interese Francuske tokom izrade Ugovora iz Nice, ne uspevajući da se suprotstave naraslim zahtevima Nemačke, Poljske i Španije, naročito u pogledu broja mesta u Evropskom parlamentu i sastavu Komisije.