Sve što niste znali o tek odobrenim vakcinama protiv omikrona: Profesor Radan Stojanović otkriva za Danas

Iako se čini da su svi na planeti digli ruke od kovida, a pojedini predsednici država, kao što je Džo Bajden, predsednik Amerike, proglašavaju kraj pandemije, dok je Svetska zdravstvena organizacija blizu toga „ako se ne pojave novi sojevi korone“, egzaktne brojke, barem ovde u Srbiji, govore suprotno.

Prostim sabiranjem zvaničnih dnevnih izveštaja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, od ponedeljka 26. septembra, pa do juče 1. oktobra, za samo šest dana u Srbiji je registrovano ukupno 14.348 novoinficiranih osoba, dakle celo jedno Preševo, a umrlo 59 ljudi od posledica te sistemske infekcije.

Korona ostaje sa nama

Potvrđujući to, prof. dr Radan Stojanović navodi da korona nije nestala, pandemiji nije kraj, a što se tiče Srbije, brojke jasno to potvrđuju.

– Korona je tu sa nama i ostaće sa nama. Zbog toga bi trebalo da nađemo način adekvatne borbe u narednom periodu – komentariše on i dodaje da su se posle monovalnetnih vakcina koje smo primali do sada i koje su bile usmerene prema vuhanskom soju korona virusa, pojavile pomenute bivalentne.

Prema njegovim rečima, one su usmerene protiv dva soja korona virusa – vuhanskog i omikron soja.

– Ima ih dve vrste, tehnologija izrade bila je na bazi informacione RNK. Prva vrsta sadrži vuhanski soj virusa i omikron B1, dok druga vuhanski soj i omikron B4 i B5. Što se tiče odluke ko će koju da primi, neophoodno je da postoje relevantna klinička istraživanja – navodi prof. dr Stojanović i dodaje da te dve bivalentne vakcine nemaju isti status jer nisu prošle ista ispitivanja.

Cilj je bio, navodi naš sagovornik, da se takvim vakcinama dobije sveobuhvatnija, šira zaštita od kovida.

– Ali i ona jača i dugotrajnija. Sprovedena su odgovarajuća klinička ispitivanja na vakcini koja sadrži vuhanski soj i omikron B1. Urađeno je ispitivanje na oko 800 ispitanika na imunogenost, odnosno sposobnost organizma da stvara neutrališuća antitela prema ovom virusu, i reaktogenost, odnosno kako organizam reaguje neposredno posle davanja vakcine – pojašnjava on.

Prof. dr Stojanović ističe da su ispitanici bile osobe koje su primile prvu, drugu i buster dozu monovalentne vakcine usmerene prema vuhanskom soju, kao i da su nakon toga podeljeni u dve grupe.

– Jednoj je dat originalni vuhanski soj, dok je drugoj data bivalentna vakcina, koja je sadržala vuhanski soj i omikron B1. Posle 28 dana, svima im je izmeren nivo antitela. Rezultati su pokazali da je drugoj grupi ispitanika nivo antitela bio značajno viši u odnosu na grupu koja je dobila monovalentnu vakcinu, što je ohrabrujuće – kaže naš sagovornik i nastavlja:

– Ali, nedostak tog ispitivanja je kratak period praćenja ispitanika jer je trebalo da se prikažu i rezultati koliko dugo su se ta antitela zadržala u njihovim organizmima. Takođe, meren je samo jedan deo imunog sistema – humoralni, zadužen za produkciju antitela, a ne i celularni imunitet koji ima veliku ulogu u zaštiti od teških kliničkih slika.

Što se tiče reaktogenosti, prof. dr Stojanović navodi da su beležena neka neželjena dejstva, kao što je bol na mestu uboda, ali ništa nije bilo klinički značajno u obe grupe.

Najveći nedostatak – nisu završena klinička ispitivanja

– Ipak, najveći nedostatak kliničkih istraživanja su da nije rađena procena efektivnosti ili efikasnosti vakcine. Dodatno komplikuje stvari istraživanje vakcine koja sadrži vuhanski soj i omikron B4 i B5. Tu su sporovedena samo pretklinička ispitivanja na miševima, dok klinička nisu završena – ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, FDA i EMA su dale odobrenje za primenu „bivalentnog bustera usmerenog prema vuhanskom soju i omikron B4 i B5, u odsustvu rezultata kliničkog ispitivanja“.

– Njihova odluka se zasniva na kliničkim ispitivanjima za bivalentnu vakcinu koja sadrži, osim vuhanskog, i omikron B1 soj. Oni smatraju da su za donošenje njihove odluke odluke relevantna ta klinička ispitivanja, zajedno sa pretkliničkim za vakcinu koja, osim vuhanskog soja, sadrži i omikron B4 i B5. Upravo je to podelilo naučnu zajednicu. Oni koji zameraju kažu da ne može da se odobri vakcina na osnovu kliničkog ispitivanja za neku drugu varijantu vakcine, dok pristalice navode da je ista tehnelogija izrade, a samo različit podsoj omikrona – opisuje trenutnu situaciju naš sagovornik.

Na pitanje šta on misli, prof. dr Stojanović kaže:

– Kao kliničkom farmakologu davanje odobrenja vakcinama sa kojima imamo iskustva samo dve godine, u uslovima kada ima dovoljno vtremena da se sporvedu do kraja klinička ispitivanja, nije najpoželjnij opcija.

Vakcine bi mogle relativno brzo da da budu na raspolaganju, ali…

Odgovarajući na pitanje kada bi te najnovije vakcine protiv kovida mogle da se pojave u Srbiji za najvulnerabilnije kategorije stanovništa, on kaže da bi to moglo da bude najranije za mesec i po, ukoliko je država voljna da ih nabavi.

– A, bilo bi dobro da to učini jer se moramo štititi od korona virusa. Država bi trebalo da napravi jasnu strategiju i program imunizacije i u skladu s tim nabavi potreban broj vakcina za starije od 65 godina, osobe obolele od dijabetesa, kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, za one koji primaju imunosupresivnu terapiju nakon transplantacije organa. Te kategorije stanovništa, ukoliko dobiju kovid, mogu da razviju težu kliničku sliku, a nekima bolest da se završi i fatalno – upozorava taj profesor.

Kinezi i Rusi ispituju svoje vakcine usmerena prema omikronu

Prof. dr Radan Stojanović otkriva da je i dalje od najveće važnosti praćenje neželjenih dejstva dosad primenjenih vakcina.

– Takođe, trebalo bi istaći i da, osim bivalnetnih vakcina zasnovanih na informacionim RNK tehnologijama kompanija Moderne i Fajzera, u toku su ispitivanja vakcina usmerenih ka omikron soju korona virusa drugih proizvođača, kao što su Sinovak i Sinofarm, čije vakcine sadrže inaktivisane ili umrtvljene delove virusa, ali i Sputnjik V vakcina, koja spada u grupu adenovirusnih vektorskih vakcina – naglašava pof. dr Stojanović.

Nosite maske

Kako upozorava prof. dr Radan Stojanović, trebalo bi da nosimo maske u zatvorenom prostoru.
– Ide nam sezona gripa i drugih respiratornih infekcija, a kao što smo već rekli, korona virus nas nije ni napuštao – kaže on.