Neprofitna organizacija Pacifički institut u Kaliforniji izveštava da u mnogim područjima, posebno u zemljama u razvoju, ima sve manje pijaće vode. U dvogodišnjoj studiji pod nazivom „Voda u svetu“ tvrdi se da je najozbiljnija situacija u Aziji i Africi dok se Kina suočava sa pravom „vodenom katastrofom“.
U izveštaju o vodi u svetu kaže se da je čiste vode sve manje i da je era lakog pristupa izvorima vode na izmaku. Predsednik Pacifičkog instituta, Piter Glik, skreće pažnju da „milijardu ljudi nema pristup čistoj vodi za piće dok dve i po milijarde, a možda i više, nemaju adekvatne sanitarije, pretežno u Africi i južnoj Aziji“.
Glik je uveren da klimatske promene snažno utiču na rezerve pijaće vode u nekim delovima naše planete. Većina naučnika se slaže da se atmosfera zagreva, a Glik dodaje da to utiče na kiše, a preko njih i na rezerve vode.
– Verovatno će biti više poplava ali i više suša. Vlažna područja postaće još vlažnija a sušna još suvlja, što je najgora situacija. Kada bi supsaharska Afrika postala vlažnija to bi bilo dobro. Nažalost, moglo bi da se dogodi suprotno, da postane još suvlja – zabrinuto ukazuje Glik.
On dodaje da je zemljama Afrike i Azije posebno teško da očuvaju izvore vode i dobre sanitarne uslove, dok Kini preti katastrofa jer demografska eksplozija teško opterećuje izvore vode.
– Kina beleži ubrzani rast stanovništva ali i brz razvoj privrede teško opterećuju izvore vode. Kina neprestano donosi nove zakone o kvalitetu i korišćenju vode ali se oni često loše sprovode – upozorio je Glik.
Trajna poboljšanja, smatra predsednik Pacifičkog instituta, moguća su kroz obrazovanje – prenosi Glas Amerike.
– Što više deca budu znala o tome odakle voda dolazi i kako se čuva, o važnosti vode za zdravlje ljudi i njihove okoline, verovatnije je da će kad odrastu voditi više računa. Ponekad je važno obrazovati lokalne zajednice o tehnologijama za snabdevanje vodom – uveren je Glik. On i njegove kolege istraživači pozivaju vlade da odvoje više sredstava za rešavanje problema snabdevanja vodom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
