Sve više Jugoslovena u Srbiji, u Novom Sadu ih čak 30 odsto više: Podnose zahtev za registraciju svog Nacionalnog saveta

Glavni grad Vojvodine tako sada ima 3.456 Jugoslovena koji su četvrta po veličini manjinska nacionalna zajednica, iza Mađara (9.792), Slovaka (5.458) i Hrvata (3.877). Srba, kao većinskog naroda je 289.119.

U Novom Sadu inače ukupno živi 367.121 stanovnika, što je povećanje u odnosu na prošli popis kada je ih je bilo 341.625. Porast od 88 odsto imaju još i Rusi, koji dolaze zbog rata u Ukrajini, pa ih je sada 2.766, dok ih je na prošlom popisu bilo tek 329.

Jugoslovena je u Srbiji ukupno 27.143, što je značajan porast gledajući rezultate popisa iz 2011. godine kada ih je bilo 23.303. Polovina njih je u Vojvodini 12.438, a najviše ih ima u Južnobačkom okrugu, 4.699.

U nekim krajevima Jugosloveni beleže i značajan pad, poput Subotice, gde ih je za 1.000 manje. Sa 3.202 pali su na brojku od 2.187, poredeći dva poslednja popisa.

Kako objasniti da je između ova dva popisa porastao broj Jugoslovena, iako je Jugoslavija sve dalja u prošlosti ili to možda znači da nam je sve bilža u budućnosti? Pita se Daško Milinović, radijski voditelj jutarnjeg programa „Daško i Mlađa“ i pisac.

„Jasno je da su ljudi razočarani ili se ne pronalaze u nacionalističkim okvirima u koje nas guraju vladajuće strukture u svim državama koje su nastale od Jugoslavije. Izjasniti se kao Jugosloven 2022. godine u Novom Sadu verovatno je i neki vid protesta protiv nacionalizma i primitivizma u kojem je ovaj grad ogrezao“, rekao je Milinović.

On je poznat i kao jedan od ljudi koji su pokrenuli inicijativu da se Jugoslovenima prizna status nacionalne manjine. Kaže da su čekali rezultate ovog popisa, da odluče kako dalje sa pričom o institucionalizaciji Jugoslovena u Srbiji.

„Mislili smo da ako nas bude manje nego na prošlom popisu, odustanemo, da ne silimo priču, da si priznamo da smo odumiruća vrsta. Međutim, sada kada smo videli da nas je ovoliko, da je to jedna renesansa i da mi kao zajednica rastemo, pokrenućemo inicijativu registracije našeg nacionalnog saveta. Da li se rodio koji Jugosloven ili su se neki setili da su Jugosloveni, a na prošlom popisu to nisu bili, nije bitno. Mi smo jedina prirodno rastuća zajednica u Srbiji“, kazao je jedan od najpoznatijih Jugoslovena u našoj zemlji.

Milinović dodaje, da uz Jugoslovene, jedina zajednica koja raste u Srbiji su Rusi, čiji je porast, odnosno dolazak, ipak direktno vezan za rat u Ukrajini.

Statut Nacionalnog saveta Jugoslovena je već pripremljen i uskoro će podneti zahtev za registraciju. Osnovaće i udruženje građana.

Kako ističe Milinović, gledali su iskustva drugih nacionalnih zajednica u Srbiji koje nemaju svoju nacionalnu državu, poput Roma, Rusina i Vlaha. Najavljuje da će to biti pre svega jedan „antifašistički i demokratski nacionalni savet“.

Kako smatra, nisu etnička zajednica, nego su nacija u smislu zajedničkih vrednosti jedne grupe ljudi. Ovom inicijativom žele i da pokažu kako su nacije pre svega dogovorene, samo je razlika ko je to kada učinio.

„Javili su nam se baš kvalitetni i kreativni ljudi. Nadam se da ćemo registrovati Nacionalni savet i dobiti od države sve što ono nam pripada, kao i drugi. Opstrukcije naravno očekujemo. Aktivan sam na društvenim mrežava i živim pod konstantnim pretnjama, ali ništa više ne trigeruje četnike i nacionaliste nego kada na Tviteru napišem nešto o Jugoslaviji. Pretnje koje tada dobijem javno, toliko su užasne da bi ih bilo strašno uputiti i tajno”, dodao je Milinović.

Politički analitičar Aleksandar Popov nada se da je ovaj porast Jugoslovena znak da je nacinalizam koji je raspirivan decenijama, dosegao svoju kulminaciju, ali i prevršio svaku meru. Da je sve ovo deničarenje konačno došlo do svog kraja i da su stasale nove generacije koje žele drugačije da žive.

“Meni je to drago i nadam se da će doći mladi ljudi sa nekom novom idejom. Ljudi koji su slušali od svojih roditelja kako smo nekada zajedno živeli. Da nije bilo svega ovoga što se sada dešava, pre svega nacionalističkih ispada. Da je Jugoslavija ipak bila uljuđenja zemlja, za razliku od ovog razbojništva u kojem sad živimo. Nekada sam mogao da zanoćim bilo gde na otvorenom i da znam da sam bezbedan, a sad nisi bezbedan u svojoj sopstvenoj kući. Da ne govorimo o urušenoj državi i vladavini prava”, smatra Popov.

Kako dalje kaže, i u Sloveniji raste broj Jugoslovena, što pokazuje da je sećanje na jedno doba i društvo živo. Društvo u kom rijaliti programi nisu vaspitavali decu. Ipak, smatra da će biti teško da se Jugosloveni zvanično registruju kao nacionalna zajednica u Srbiji.

“To je pokušano u vreme demokrata, ali je osporeno uz objašnjenje da ne ispunjavaju sve kriterijume, poput jezika. Ako je inicijativa bila odbijena dok su demokrate bile na vlasti, ne verujem da sada ima više šanse. Ali je evidentno svima da su Jugosloveni jedna zajenica koja je u porastu i sigurno da se moraju organizovati i naći načina da se sećanje na jednu uređenu državu afirmiše još više“, kazao je Popov.