Sve više ljudi u Kini vidi najboljeg prijatelja

I inače nedodirljiva pozicija Rusije, dodatno je ojačana, pa najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je za potrebe Beogradskog centra za bezbednosnu politiku izradio Cesid, pokazuje da 40 odsto građana Srbije u Moskvi vidi najpouzdanijeg saradnika.

Još više, međutim, ojačao je ugled Kine, koja se nalazi iza Rusije, pošto je šesnaest odsto ispitanika vidi kao najboljeg prijatelja.

Ovakvi podaci, navode u BCBP-u rezultat su pomoći koju je Kina uputila Srbiji tokom prvog talasa epidemije kovida 19, ali i još više narativa lokalnih političkih elita koji su glorifikovali njenu ulogu.

– Srpske vlasti su na neki način koristile spoljnopolitičke odnose sa Pekingom. Sa jedne strane želeli su da isprovociraju Evropsku uniju kako bi pomogla donacijama, što je ona na kraju i učinila. Sa druge, ovaj odnos je instrumentalizovan u domaće političke svrhe, navodi Vuk Vuksanović, istraživač BCBP-a.

Da je isticanje kineske pomoći ostavilo efekta na javno mnjenje vidi se i po tome što je čak 75 odsto ispitanika veruje da je najviše pomoći tokom epidemije došlo upravo iz ove zemlje.

Nasuprot, tome 11 odsto ispitanika veruje da je najviše solidarnosti pokazala Rusija, dok svega tri odsto smatra da je EU pokazala najviše empatije.

– Politička elita u Srbiji veruje da je najbolji način da se održi na vlasti je da podilazi javnom mnjenju. Međutim, takav odnos stvara određene neželjene efekte u smislu da između stavova građana i realnih, strateških potreba zemlje, postoji sve veća razlika, kaže Vuksanović.

Izraženo u brojevima, većina građana (51 odsto) danas je protiv članstva Srbije u EU.

Nasuprot njih stoji 46 odsto onih koji i dalje veruju da je to u najboljem interesu Srbije.

U većini su (57 odsto) i oni koji smatraju da bi spoljnu politiku trebalo uskladiti sa politikom Rusije i Kine, značajno nadjačavajući one koji veruju da bi spoljnu politiku trebalo koordinirati sa Briselom (13).

Kada se pogledaju ovi podaci nije teško pogoditi na koje zemlje misle ispitanici kada istaknu da su najveće spoljne bezbednosne pretnje po Srbiju velike sile (33 odsto) i geopolitički uticaj (19 odsto).

Uzgred, najveći neprijatelji Srbije, prema mišljenju ispitanika, su Hrvatska (30 odsto), Albanija (20 odsto) i Sjedinjene Američke Države (13 odsto).

Na unutrašnjem planu, građani smatraju da bezbednost najviše ugrožavaju političke nesuglasice (26 odsto), kriminal i korupcija (23) i nejedinstvo naroda (20).

Iako i dalje na visokom drugom mestu, procenat onih koji smatraju da su kriminal i korupcija bezbednosni rizik je opao za 12 procenata u odnosu na istraživanje rađeno 2017. godine.

Upitani da procentualno kvantifikuju bezbednosni rizik određenih pojava, građani su u najvećoj meri (73 odsto) problem bele kuge stavljali na vrh liste.

Iza ovoga slede narkomanija (69), organizovani kriminal (63), masovni odlazak ljudi u inostranstvo (60) i korupcija (58).

I kako je opao strah ljudi od kriminala i korupcije, još više je opao strah da bi u narednih pet godina moglo da dođe do oružanog sukoba na Balkanu.

Takav strah ne oseća ubedljivih 71 procenat građana, a 2017. godine se toga nije plašilo njih 56 odsto.

Ako bi do rata i došlo, uzrok bi za 29 odsto ispitanika bio status Kosova i Metohije.

Šesnaest odsto ispitanika kao motiv hipotetičkog rata vide borbu za prevlast između NATO i Rusije, a sedam odsto položaj Albanaca u Severnoj Makedoniji.

Ipak, da je neposredan sukob na Kosovu malo verovatan u javnom mnjenju Srbije pokazuje i podatak da čak 63 odsto njih veruje da je moguć dugoročan mir sa Albancima na Kosovu.

Ukoliko bi se, međutim, zapucalo u zemljama u kojima žive građani srpske nacionalnosti različiti su stavovi oko moguće vojne intervencije Srbije.

Pa bi tako 31 odsto ispitanika podržalo intervenciju u slučaju konflikta u Crnoj Gori.

Nešto veći procenat bi imalo razumevanja za intervenciju u Bosni i Hercegovini (37), dok malo više od polovine građana veruje da bi to bio ispravan korak u slučaju oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji.

Gotovo identični procenti su dobijeni i na pitanje da li biste se pridružili svojim sunarodnicima u ovim zemljama u slučaju oružanog sukoba.

To je znatno veći skok nego u ispitivanju javnog mnjenja iz 2017. godine kada je samo šest odsto građana bilo spremno da pomogne svojim sunarodnicima u slučaju oružanog sukoba.

Ispitujući stavove prema Republici Srpskoj došlo se do zanimljivih rezultata.

Tako je većina ispitanika (58 odsto) otvorena za mogućnost da ovaj entitet BiH postane sastavni deo Srbije.

Isti procenat smatra da bi Srbija trebalo da izdvaja novac za pomoć Republici Srpskoj, ali tek pošto podmiri potrebe svojih građana.

Međutim, kada je upitano da li bi podržali nezavisnost Kosova u zamenu za prisjedinjenje sa Republikom Srpskom čak 80 odsto građana je odbilo takvu mogućnost.

Metodologija

Istraživanje Cesida urađeno je u periodu između 15. septembra i 5. oktobra ove godine, na reprezentativnom uzorku od 1200 građana starijih od 18 godina. Istraživanje je rađeno licem u lice, na osnovu upitnika koji je sastavljen u saradnji sa Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku.

Televizije i društvene mreže

Osim ispitivanja bezbednosnih i spoljnopolitičkih stavova građana, anketa se fokusirala i na otkrivanje izvora iz kojih se informišu ispitanici. Na taj način su došli do podatka da većina onih koji se redovno informišu to čine putem televizije (21 odsto). Slično je bilo i prilikom poslednjeg ispitivanja javnog mnjenja iz 2017. godine. Ono gde je primećena razlika je što znatno veći broj ljudi ističe da se informiše o politici putem društvenih mreža (64 odsto). Njih 28 odsto to čini veoma retko, 10 odsto jednom nedeljno, pet odsto svaki drugi do treći dan, a 21 odsto svaki dan.