Sve više ljudi živi sa „dugotrajnim kovidom“

Kako se navodi u izveštaju, postoji veliki psihološki uticaj na ljude koji dugo žive sa kovidom 19 i njima je neophodno pružati više podrške, a zaposlene u zdravstvu je potrebno bolje informisati o tome.

Iako je većini ljudi rečeno da će se od blagog oblika infekcije virusom korona oporaviti u roku od dve nedelje, a od ozbiljnijeg oblika bolesti za tri, istraživanje je pokazalo da stotine ljudi žive sa „dugotrajnim kovidom“ i da je velika verovatnoća da će se taj broj dodatno povećati.

Na osnovu intervjua sa 14 članova Fejsbuk grupe za podršku ljudima sa dugoročnim simptomima kovida 19 i analize nekih od najnovijih sprovedenih istraživanja, zaključeno je da postoji širok spektar simptoma koji se kod obolelih stalno vraćaju i ponovo ispoljavaju, i utiču na sve od disanja, mozga, srca i kardiovaskularnog sistema, preko bubrega i sistema organa za varenje, pa do jetre i kože.

Ovi simptomi mogu da budu posledica četiri različita sindroma: trajno oštećenje pluća i srca, sindrom postintenzivne nege, sindrom postviralnog umora i kontinuirani simptomi kovida 19.

Neki od ljudi koji imaju ovakve simptome su bili lečeni u bolnici zbog ozbiljnijeg oblika kovida 19, ali drugi koji su imali blaži oblik infekcije nikada nisu bili testirani niti im je postavljena dijagnoza.

„Postalo je jasno da, za mnoge ljude, infekcija kovidom 19 predstavlja dugotrajnu bolest. Za neke je to povezano sa rehabilitacijom posle bolničkog prijema, dok su drugi doživeli iskustva koja su im izmenila život nakon inicijalne infekcije koju su lečili kod kuće, pošto im se simptomi pogoršavaju tokom vremena“, navodi se u izveštaju čija je autorka doktorka Elen Maksvel.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, ona kaže da je u početku pretpostavila da će od dugoročnih posledica najviše patiti oni koji su bili ozbiljni slučajevi, a da će pacijenti sa blažim simptomima i manjim rizikom smrtnosti imati i manje šanse da osete dugotrajne posledice.

Međutim, istraživanje je pokazalo da to nije slučaj.

„Utvrdili smo da postoje ljudi kojima nikada nije dijagnostikovan kovid 19 ali imaju teže posledice nego neki koji su bili na respiratoru više sedmica“, rekla je Maksvel i dodala da bi takve „iscrpljujuće posledice“ koje neki ljudi imaju mogle dodatno da utiču na opterećenje zdravstvenog sistema, pošto je i njima potrebna nega.

Primer doktorke u Bristolu

Jedan od primera je doktorka Džo Haus, predavačica na Univerzitetu u Bristolu, koja se nije vratila na posao iako je prošlo već više od šest meseci od kako je zaražena. Sve je počelo jakim kašljem i otežanim disanjem, ali to se pretvorilo u iscrpljujući stalni zamor i glavobolje pre nego što su počeli problemi sa srcem i bolovi u mišićima. „Pre nekoliko dana kada sam se probudila osetila sam jaku vrtoglavicu, a zatim sam se onesvestila i završila na urgentnom odeljenju“, rekla je ona i dodala da i dalje pati od simptoma koji imaju veliki uticaj na njen i život njene porodice. Njen partner Eš takođe ima simptome koji se već dugo ne povlače. „Mnogi ljudi su klasifikovani kao slučajevi sa blagim simptomima, ali oni zapravo nisu nimalo blagi. Svima nama je neophodna podrška. Kada smo bili u najtežoj fazi bolesti i suprug i ja smo napisali testamente, to je bilo zaista zastrašujuće“, kaže Džo Haus.