„Sve više mladih ulaže napore da svet učini boljim mestom“

Svi koji žele da se prijave mogu to učiniti na internet stranici VIRTUS nagrade, a rok za prijave je 20. februar ove godine, ističe Mitrović u razgovoru za Danas.

Koliko su građani i poslovni subjekti zainteresovani da učestvuju u filantropskom radu?

Obećavajuća je činjenica da broj ljudi i kompanija koje se uključuju u dobrotvorni rad raste. U oblasti filantropije je ponekad teško meriti rezultate, jer velike promene dolaze polako, ali kada uporedimo stanje danas sa onim iz 2007. godine kada smo pokrenuli nagradu, stvari su se i te kako popravile.

Kompanije danas neprofitnim inicijativama doniraju preko 45 odsto poznate darovane sume i one ostaju ključni akteri u podržavanju značajnih i dugoročnih promena. Takođe, sve je veći broj domaćih kompanija koje doprinose opštem dobru, tako da filantropski milje Srbije raste i postaje raznovrsniji.

S druge strane, dve trećine građana je izjavilo da je podržalo neku dobrotvornu akciju, a većina je to učinila u prethodne tri godine. Primećujemo i da sve veći broj mladih ljudi ulaže napore da svet oko sebe učini boljim mestom, i zato posao nezavisnog žirija za dodelu VIRTUS nagrade postaje teži, ali i zanimljiviji.

Kolika je ukupna procenjena vrednost donacija u 2018. godini u Srbiji? Za koje namene su ta sredstva usmerena?

Prema podacima naših partnera iz Catalyst Balkans, koji svake godine objavljuju izveštaj o dobročinstvu, u Srbiji već nekoliko godina unazad beležimo rast donacija za opšte dobro. U 2018. godini, procenjena darovana suma je bila 27.3 miliona evra, uloženih prevashodno u zdravstvo, podršku marginalizovanim grupama, smanjenje siromaštva i obrazovanje.

Tri najznačajnije ciljne grupe su populacija sa zdravstvenim problemima, osobe sa invaliditetom i ekonomski ugrožena populacija. Najznačajniji donatori su bili građani i poslovni sektor, dok se među primaocima ističu institucije, neprofitne organizacije i pojedinci.

Beležimo i porast medijskih objava o filantropskim inicijativama, njihovim ciljevima i rezultatima, što svakako pozitivno utiče na poverenje građana i na njihovu motivaciju da podrže ovakve inicijative u budućnosti.

Kakvi su stavovi građana prema fondacijama?

Čak dve trećine građana navodi da su upoznati sa bar jednom fondacijom, što predstavlja značajan porast u odnosu na 2012. godinu kada smo sproveli prethodno istraživanje javnog mnjenja na temu filantropije u Srbiji.

Nešto manje od polovine punoletne populacije Srbije izražava spremnost da svoju donaciju poveri nekoj fondaciji.

Postoje dva glavna razloga za to, a to je uverenje da će novac ili druga materijalna sredstva koja su priložili stići na svoju namenjenu destinaciju i činjenica da odluku o usmeravanju sredstava prepuštaju stručnim ljudima koji znaju kome su sredstva potrebna i kako ih je najbolje uložiti.

Kakva je razlika u doživljaju filantropije kod pojedinaca i kompanija?

Kada je filantropija u pitanju, građani najčešće pomažu deci, osobama sa zdravstvenim problemima i siromašnima. Može se reći da su njihova davanja humanitarnog karaktera, duboko motivisana emocijama i željom da nekome pomognu.

Kompanije svoje filantropske aktivnosti više usmeravaju u pravcu razvoja zajednice, davanja su dugoročnija, ciljaju veći broj korisnika i često su povezana sa njihovom osnovnom delatnošću. Vredi istaći i da su građani uglavnom orijentisani na davanja u novcu, dok kompanije doniraju i robu i usluge, kao i volontersko vreme svojih zaposlenih.

Koga biste istakli među prošlogodišnjim dobitnicima?

Dobitnica Glavne nagrade za 2018. godinu je bila Banca Intesa i njihov program namenjen ženskim preduzetnicama, dok je nagradu za malo i srednje preduzeće odneo Bosis iz Valjeva koji već duži niz godina pruža svebuhvatnu podršku institucijama i inicijativama u ovoj zajednici.

Dobitnik Glavne nagrade u kategoriji namenjenoj pojedincima je dobrotvor iz Kanade, penzioner Milomir Glavčić, koji već sedam decenija pomaže svoje sunarodnike u Srbiji, a samo u prošloj godini je poklonio medicinsku opremu Opštoj bolnici u Kraljevu, gde je pomogao i otvaranje dečjeg vrtića.

Među dobitnicima su i poštar Filip Filipović iz Kuršumlije, koji organizuje humanitarnu pomoć za najsiromašnije i najugroženije sugrađane, kao i mladi filantrop Stefan Nikolić, koji je kroz akciju humanitarnih kafa u Vršcu i Novom Sadu prikupio 500.000 dinara za organizaciju NURDOR. I ove godine tragamo za mladim filantropima tako da se nadamo velikom broju prijava za dobročinitelje do 30 godina starosti.