Sve zavisi od političkog interesa

Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja objavilo je da je nacrt zakona o memorijalnom centru urađen i da bi tokom jeseni trebalo da bude pred poslanicima. Međutim, pojedini predstavnici jevrejske zajednice sumnjaju da će sve to ići baš tako glatko i da je otvaranje centra i muzeja na Starom sajmištu – pitanje političke volje i interesa.

Nekadašnji predsednik Saveza jevrejskih opština Aleksandar Nećak podseća da Komisija za Staro sajmište postoji već osam godina, da do sada ništa nije urađeno po pitanju memorijalnog kompleksa, kao i da je Staro sajmište jedino stratište iz Drugog svetskog rata u Evropi koje do sada nije adekvatno obeleženo.

– Da li će to biti do kraja godine, ranije, kasnije ili nikad, zavisi isključivo od političke volje i političkog interesa. O nacrtu zakona ne mogu ništa da kažem jer ga nisam video. Niko ga nije video, nije bilo javne rasprave. Međutim, sumnjam da će išta biti učinjeno uprkos obećanjima – kaže Nećak za Danas.

Prema njegovom mišljenju, postoje dva ključna razloga zbog kojih prostor nekadašnjeg logora još uvek nije adekvatno obeležen. Prvi je zemljište na kom se nalazi, koje je skupo građevinsko zemljište u vlasništvu grada, „koji Beograd neće tek tako da pokloni“.

– Sem ekonomskog razloga, postoji i drugi, socijalno društveni. Naime, brojni istoričari negiraju kvislinšku ulogu Milana Nedića u rešavanju jevrejskog pitanja i ubijanju brojnih Srba, Jevreja i Roma na teritoriji Starog sajmišta. Kada bi se tamo otvorio memorijalni centar, naravno da bi ljudi postavljali pitanje ko je odgovoran za ubistva desetine hiljada, mahom žena i dece. A ne žele da kažu da je to upravo Nedić – navodi Nećak. Jedan od njih je, dodaje, Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida.

– On je viđen za direktora budućeg Memorijalnog centra Starog sajmišta, što je meni neshvatljivo. Iako je doktor istorijskih nauka, nije mu mesto na čelu Muzeja žrtava genocida, niti Memorijalnog centra, zbog stavova u kojima pokušava da abolira ulogu Milana Nedića i relativizuje njegovu odgovornost za počinjene zločine. Zato sam krajem maja podneo ostavku na članstvo u Upravnom odboru Muzeja žrtava genocida i pisao premijerki Ani Brnabić upozorivši je koliko bi bilo pogubno da on bude na čelu kompleksa na Sajmištu – ističe Nećak. Naš sagovornik dodaje i da mu nije jasno kako Komisija za Staro sajmište ima primedbe na nacrt zakona, koje se mogu videti u medijima, kada je upravo ona sastavljala taj zakon.

S druge strane, vladika Jovan (Ćulibrk), predsednik Komisije za Staro sajmište, kaže za Danas da je tekst koji je prosleđen nadležnim državnim institucijama znatno izmenjen u odnosu na prvobitni.

– Svaki zakon mora da prođe državne organe koji daju primedbe i mišljenja, zaključno sa Sekretarijatom za zakonodavstvo. Mi jesmo prosledili predlog teksta, ali ono što nam je vraćeno je bilo znatno drugačije. Komisija je iznela primedbe na nacrt i one su prihvaćene od državnih organa – kaže vladika Jovan. On dodaje da je namera Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja da zakon o Starom sajmištu bude donesen po hitnom postupku, kao leks specijalis, i da kao takav ne ide na javnu raspravu.

– Mi kao komisija još razmišljamo o tome i sve smo bliže ideji da ipak organizujemo javnu raspravu. Posebno što je sada Ministarstvo kulture preuzelo da bude predlagač zakona – ističe vladika Jovan, uveren da će zakon biti usvojen na jesen i da će Staro sajmište, mesto stradanja desetine hiljada Srba, Jevreja i Roma, konačno dobiti obeležje kakvo zaslužuje. Na tom prostoru sada se nalaze automehaničarska radionica, gimnastička dvorana, restoran, a Srpska napredna stranka je nedavno otvorila i mesnu kancelariju.

Matić: Ne brzati sa zakonom

Član Komisije za Staro sajmište Veran Matić kaže za Danas da se ne sme brzati sa donošenjem zakona, i da bi u postojeći nacrt, koji je više puta prepravljan, trebalo dodati i sledeće:

– Zakon mora biti lex specijalis, koji će ustanovu staviti u posebnu poziciju, da osnivač bude Vlada. Lex specialis je neophodan kako bi se na najjednostavniji način a po uzoru za sličan zakon kojim su regulisana sva pitanja na prostoru Beograda na vodi, jer još uvek imamo niz nerešenih pitanja na postojećoj lokaciji. Time bi se omogućila eksproprijacija kao i pravila zamene objekata kao što je Spasićev paviljon koji je sada u privatnom vlasništvu a postoje ideje da upravo tu bude Muzej Holokausta.

– Da u Zakonu budu precizno navedene parcele koje obuhvata prostor logora uključujući i prostor Topovske šupe, koje su deo Memorijala Staro sajmište, kao i rešenje za takozvani Nemački paviljon koji je danas izvan centralnog dela Starog sajmišta a koji je planiran za premeštanje u centralni deo kako bi se na tom mestu izgradila raskrsnica za važne putne pravce, i kako bi se preciziralo mesto preseljenja ovog paviljona.

– Da predloženo ime memorijala Ustanova spomen-žrtve bude promenjeno u Ustanova spomen-žrtve Staro sajmište ili samo Sajmište.

– Da novi predlog zakona mora pogledati međunarodni savet koji je formiran a nikada se nije sastao i da da svoje mišljenje. Da bude obavezna javna rasprava o nacrtu zakona.