Svečana akademija povodom 125 godina od rođenja profesora Stefana Đelinea

Sefan Đelineo (Hvar,17. 6. 1898 – Beograd, 1. 10. 1971) bio je čuveni fiziolog i profesor Beogradskog univerziteta.

Biološke nauke studirao je u Beogradu, Lajpcigu i Beču.

Diplomirao je 1928. na Univerzitetu u Beogradu.

Godine 1929. počinje da radi u Zoološkom zavodu Filozofskog fakulteta u Beogradu (današnji Biološki fakultet), gde je 1931. izabran u zvanje asistenta.

Doktorsku disertaciju „Prilagođavanje termogeneze na toplotnu sredinu“ odbranio je 1932. godine, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pod mentorstvom akademika Ivana Đaje.

Na istom fakultetu 1937. godine izabran je u zvanje docenta za naučnu  oblast fiziologije. Zbog marksističkih ubeđenja suspendovan je sa fakulteta.

Tokom Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici (1941-1944). Nakon oslobođenja vraća se profesuri, a u zvanje redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Zagrebu izabran je 1945. godine.

U isto zvanje izabran je 1946. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nakon osnivanja Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu 1947. godine postaje deo nastavnog kadra Odseka za biologiju.

Za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije  izabran je 1946. Bio je član Odeljenja prirodnih nauka a kasnije i Odeljenja medicinskih nauka.

Bio je osnivač  i prvi direktor Instituta za ishranu naroda, koji je danas deo Instituta za medicinska istraživanja u Beogradu.

U svom naučnom radu profesor Đelineo najviše se bavio istraživanjem termoregulacije i bioenergetike. Rezultati njegovih istraživanja termičke adaptacije privukli su veliku pažnju svetske naučne javnosti.

Njegova komparativno-fiziološka i ontogenetska istraživanja predstavljaju temelje proučavanja evolucione fiziologije na  prostoru Balkana. Objavio je preko 120 naučnih i stručnih radova. Uveo je proučavanje uporedne fiziologije na Beogradskom univerzitetu.

Bio je član brojnih stručnih udruženja, među kojima se izdvajaju Jugoslovensko društvo za fiziologiju, Francusko biološko društvo i  Društvo za ishranu u Londonu.

Dobitnik je brojnih priznanja među kojima je i Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem.

Svojim pedagoškim i naučnim radom, koji je u mnogim oblastima fiziologije bio i pionirski, dao je veliki doprinos razvoju naše nauke.