Svedeni smo na vlaško kolo

Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine osnovan je 31. marta prošle godine u Boru, a već gotovo godinu dana nije registrovan i jedini je nacionalni savet manjinskih zajednica koji ima taj problem. Na skupštinu u Boru pozvana su 102 elektora od čega je prisutno bilo 99, što je maksimalna prisutnost.
– Smatramo da se ovde očigledno radi o namernoj opstrukciji Vlade Srbije koja ne želi da i ovaj Nacionalni savet zauzme mesto koje mu pripada u našem društvu. Ovakvo (ne)činjenje je samo još jedan od dokaza da je vlaška zajednica potpuno marginalizovana u ostvarivanju svojih kolektivnih prava. Ovo je istovremeno i apel budućoj vladi da učini sve što propisi nalažu i time našoj zajednici pruži tretman kao i svim drugim nacionalnim zajednicama – kaže za Danas Živoslav Lazić, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha.
On objašnjava zašto Savet nije registrovan.
– Zvanično, posle održane konstitutivne skupštine u Negotinu, predali smo zahtev Ministarstvu za manjinska i ljudska prava. Tada nam je rečeno da treba da dopunimo zapisnik sa zvaničnim sedištem, jer smo napisali da je sedište u Negotinu, ali je trebalo navesti i ulicu i broj. Mišljenje funkcionera Ministarstva Zorana Marjanovića bilo je da, pošto vlaški jezik nije standardizovan, pečat treba da bude urađen na srpskom jeziku. Na prvom konstitutivnom skupu smo odlučili da se koristimo i vlaškim i srpskim jezikom. Dok se ne standardizuje jezik koristićemo švajcarski model, odnosno koristićemo zvanično rumunsko pismo. Mišljenje Ministarstva je pak bilo da se može koristiti samo srpski jezik, što nije u domenu zakona, i nije razlog da se ne dozvoli registracija – objašnjava Živoslav Lazić.
On navodi da je Nacionalni savet vlaške manjine ispunio sve što mu je rečeno u Ministarstvu, ali da i dalje zvanične registracije ove institucije nema. U međuvremenu je došlo i do raspada državne zajednice.
– Jedino što smo dobili je odgovor Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministra Zorana Lončara u kome se navodi da Vlada ne može da nas registruje jer nije donet zakon o ministarstvima i njihovim nadležnostima. Međutim, 14. maja, dakle nakon toga, formiran je nacionalni savet Egipćana i oni su registrovani. Njih je registrovalo Ministarstvo za nacionalne manjine Rasima Ljajića. Ako je to tako, postavljamo pitanje zašto onda nije registrovan i Nacionalni savet Vlaha. Bićemo prinuđeni da povedemo upravni postupak i tražimo zaštitu na sudu. Nažalost ovo je već viđeno kada je u pitanju odnos prema vlaškoj zajednici – Dodaje Živoslav Lazić.
On upozorava da, što se tiče kolektivnih prava, Vlasi imaju ubedljivo najlošiji položaj od svih nacionalnih manjina u Srbiji. U sferi informisanja, samo je Radio Zaječar, nedavno, pokrenuo emisiju na vlaškom jeziku i to zahvaljujući sredstvima koja su dobijena na osnovu konkursa Ministarstva kulture. Ni u elektronskim ni u pisanim medijima nema inoformacija na vlaškom jeziku.
– Slično je i u oblasti kulture. Ranije su, u Kučevu, postojali Homoljski motivi koji su promovisali izvornu tradiciju Vlaha, međutim poslednjih godina ima svega samo nema više Vlaha i njihove tradicije. U Žagubici u srcu Homolja organizovana je manifestacija srpskog pojanja, gde ima ubedljivo najviše Vlaha. Tamo je bilo izvođača i iz Sibira, iz Bosne, iz Srbije, ali nije bila ni jedne interpretacije na vlaškom jeziku – primećuje Lazić.
Na poslednjem popisu se 40.054 građana Srbije izjasnilo kao Vlasi, a u Istočnoj Srbiji se njih 2.500 izjasnilo kao Rumuni. Utvrđeno je da 154 sela imaju čisto vlašku populaciju, dok su 46 mešovitog sastava.
– Vlasi, osim u seoskim naseljima žive i u gradovima. I njihovo je pravo da se izjašnjavaju kao Vlasi, Rumuni ili Srbi. Zato i procenjujemo da ih pored 40.000 nacionalno opredeljenih, u našoj zemlji ima oko 250.000. Mi, međutim, ne licitiramo tim brojem već gocorima o jasno opredeljenoj populaciji. O kakvoj je diskriminaciji i asimilaciji reč potvrđuje i podatak da se na popisu iz 1992. samo 19.000 građana Srbije izjasnilo da su Vlasi – kaže Lazić.
On tvrdi da je očigledno, da u međuvremenu nije toliko narasla vlaška populacija, niti da je bilo demografske eksplozije, već je to rezultat promena i probuđene nacionalne svesti Vlaha. U crkvenim knjigama su, navodi Lazić, Vlasi popisivani kao Rumuni pravoslavne vere.
– U sferi obrazovanja tragično je da ni u jednom udžbeniku nema ni slova o Vlasima. Sve ovo ostavlja prostor za manipulaciju. Vlasi imaju svoju tradiciju i kulturu, ali se ona nigde ne pominje. Sve o Vlasima se svelo na folklor i na popularno vlaško kolo. Možete da igrate kolo i da se bavite folklorom, ali ako se tamo nađe više od pet organizovanih Vlaha, onda nastaje problem. Čini nam se da se država još nije oslobodila predrasuda o nacionalnim manjinama. Mi samo tražimo da se Nacionalni savet Vlaha registruje i da država počne da odvaja sredstva za kulturu i obrazovanje, pa tek onda možemo da sa merodavnim institucijama razgovaramo i o standardizaciji vlaškog jezika – zaključuje Lazić.