Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Milorad Đurić otvorio je u Novom Sadu, u Spomen zbirci Pavla Beljanskog izložbu Atelje mladog Konstantina Brankušija: otkriće talenta i njegovo svedočanstvo.
Ova izuzetna postavka je realizovana u saradnji sa Gradskim muzejem u Vršcu i rumunskim partnerima – Univerzitetom Konstantin Brankuši i istoimenim Kulturnim centrom iz Trgu Žijua, kao i Umetničkim muzejem u Goržu.
Otvaranju izložbe prisustvovao je i konzul Rumunije u Vršcu Aleksandru Murešan, a prisutne je pozdravila upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog Jasna Jovanov.
Rođen u Rumuniji, Konstantin Brankuši (1876 – 1957) ubraja se među pionire modernizma. Školovao se u Krajovi, Bukureštu, Minhenu, kao i u Parizu na Akademiji lepih umetnosti, nakon čega je jedno vreme radio u ateljeu Ogista Rodena. Za Francusku se vezuje i najveći deo njegovog opusa, čime se svrstava među najznačajnije autore pariske škole.
Brankušijevo delo karakteriše neobičan spoj tradicionalne drvorezbarije i sofisticirane moderne umetnosti. Razvio je skulpturalnu apstrakciju i otvorio put za nadrealizam i minimalizam 60-ih godina. Okupiran antitezom života naglašavao je čiste geometrijske linije kroz prepoznatljive oblike, često težeći vertikalnosti kao simbolu beskrajnog protoka energije.
Novosadska postavka izložbe, prateći zamišljenu vremensku liniju, predstavlja tok umetničkog stvaralaštva Brankušija hronološki i vizuelno smeštajući izložene i reprodukovane radove, počev od skulptura nastalih neposredno pre i nakon završetka Nacionalne škole lepih umetnosti u Bukureštu (1898 – 1902), do poznih dela nakon 1938 godine.
– Prvi put u Srbiji i Vojvodini, ali i na Balkanu imamo priliku da vidimo dela jednog od najvećih svetskih skulptora, umetnika čija su dela izložena u najznačajnijim evropskim i američkim muzejima, ali i umetnika koji, iako je živeo i stvarao u svetskim metropolama, nikada nije prestao da bude pripadnik rumunske nacije – rekao je Milorad Đurić i dodao je to jasno kada vidimo kako je Brankuši na sjajan način tradiciju pretvarao u savremenost. Đurić je dodao da su pripreme za predstavljanje ranog Brankušijevog stvaralaštva trajale gotovo pet godina, ali da se trud isplatio, jer je to dobar vid saradnje i kulturne razmene Rumunije i Srbije, koja će se i u budućnosti nastaviti.
Konzul Rumunije u Vršcu Aleksandru Murešan izrazio je zadovoljstvo što je delo Konstantina Brankušija predstavljeno publici u Srbiji i Vojvodini, ali i nadu da je to početak predstavljanja velikana rumunske i srpske kulture u obe zemlje. Murešan je dodao da je najbolji način za to otvaranje kulturnih centara u glavnim gradovima obe zemlje.
Povodom izložbe, koja će trajati do 17. maja, u četvrtak, 10. maja, u 19 časova, u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog biće održano filmsko veče posvećeno ovom umetniku.
Pregledna i slikovita postavka
Uklapanjem četiri izložena dela u savremeno zamišljen ambijentalni sklop, publika ima priliku da na slikovit način doživi opus poznatog umetnika i veličinu njegovog talenta potvrđenog u ranim radovima. Najveći segment izložbe posetioce uvodi u spomenički kompleks podignut na Aveniji heroja u Trgu Žijuu u Rumuniji (1937-1938), u čast poginulim vojnicima Prvog svetskog rata. Brankušijeva zamisao o monumentalnoj celini, realizovana kroz „Sto tišine“, „Kapiju poljupca“ i „Beskrajni stub“ ukazuje na osnovne motive u njegovom radu, poput peščanog sata, figura zagrljenih u poljupcu ili elemenata folklorne arhitekture i primenjene umetnosti podneblja iz kog je potekao. Izložbu je upotpunio i Brankušijev portret u gipsu i bronzi, rad Milice Patrašku, jedne od najznačajnijih vajarki rumunskog modernizma i njegove omiljene učenice. Prema njenom kazivanju, vajar je lično učestvovao u modelovanju sopstvenog portreta, verovatno u vreme boravka u Rumuniji tokom postavljanja kompleksa u Trgu Žijuu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
