Svedočenja policajaca protiv Hrkalović: Belivukovi telefoni godinu dana u fioci

Optužnica otvara i nova pitanja o tome šta je Hrkalović navodno još uradila da pomogne Belivuku tokom ove istrage: navodi se da je uklonila dva snimka sigurnosnih kamera koje su zabeležile ubistvo zbog kojeg se ovaj kriminalac našao pod istragom, međutim, za to nije optužena.

Policajcu Andreju Miletiću krajem februara 2017. poverena su na čuvanje tri mobilna telefona i izveštaj o onome što je u njima pronađeno. Predmeti su, kako je rekao tužiocu, bili u otvorenim kovertama i stavio ih je u fioku koja je bila pod ključem. Nije ih palio, otvarao niti je znao šta se na njima nalazi, navodi KRIK.

Bilo mu je dato „kukavičje jaje“, rekao je kasnije Miletić, jedan od dvojice policajaca koji su svedočili u ovom slučaju.

U pitanju su bili telefoni oduzeti od Veljka Belivuka koji je bio uhapšen kao osumnjičeni za ubistvo Vlastimira Miloševića u centru Beograda. Sud je izdao nalog da se izvrši veštačenje telefona.

Policajci Nikola Raičković i Milan Basta skinuli su sadržaj, sastavili izveštaj i po nalogu svog nadređenog narezali sadržaj na dva DVD-ja koje su predali načelniku odeljenja za Specijalne istražne metode Dejanu Milenkoviću. Potom su ponovo, po uputstvu starešine, sa računara obrisali tragove, a telefone i izveštaj dali Miletiću.

U narednih godinu dana u policiju su pristigla tri zahteva od tužilaštva, koje je vodilo istragu protiv Belivuka, da dostave podatke. Miletić je, kako je ispričao, o tome obaveštavao načelnika Milenkovića koji mu je rekao da je naređenje vrha MUP-a, ministra Nebojše Stefanovića i njegove saradnice Dijane Hrkalović, da se analiza sadržaja tih telefona još ne šalje tužilaštvu.

Istraga protiv Belivuka bila je završena, optužnica podignuta, a da sadržaj Belivukovog telefona nije bio poznat. Suđenje je počelo i uveliko odmaklo kada je Milenković konačno došao u Miletićevu kancelariju.

„Ako se sećaš onih predmeta vezano za Belivuka, sačini tu izveštaj, skrati to brzo napiši i šalji. To je naređenje odozgo“, rekao mu je.

Miletić je ispričao da se obratio za pomoć Raičkoviću i Basti, ali su oni bili uplašeni i nisu želeli da mu pomognu.

„Skinuo“ je ponovo sadržaj sa telefona. „Izvukao“ je nešto što kolege prethodno nisu uspele, ali ne i prepisku sa aplikacije WhatsApp jer nije mogla da se pokrene, zbog čega se sadržaj izgubio. Miletić tvrdi da je kod sebe imao izveštaj koji je pre njega sastavio Raičković. Obrisao je njegovo ime na izveštaju i napisao svoje, a zatim ga je poslao sudu.

Raičković je tužiocu malo drugačije opisao događaje. Ispričao je da je „skinuo“ podatke sa Belivukovog telefona i narezao ih na dva diska koje je predao Milenkoviću, ali da nije sastavljao izveštaj. Ove podatke je potom prebacio Miletiću na računar i u njegovom prisustvu obrisao sa svog kompjutera – što, kako je rekao, nije bila uobičajena praksa.

Miletić ga je, kako je ispričao, godinu dana kasnije pozvao i rekao da je od Milenkovića dobio naređenje da uradi izveštaj o Belivukovom telefonu, ali mu je on odgovorio da te podatke više nema.

Iako oba svedoka kažu da je u „skidanju“ podataka učestvovao ili bar mu bar prisustvovao policajac Milan Basta, sudeći po optužnici, tužilaštvo ga nije pozvalo da svedoči. Načelnik odseka za forenziku Slobodan Stojiljković koji je policajcima naredio da sadržaj sa telefona na DVD-jevima dostave Milenkoviću u međuvremenu je preminuo.

„Svi podaci sa telefona su njoj odneti“

Miletićevo i Raičkovićevo svedočenje deo su optužnice protiv bivše državne sekretarke u MUP-u Dijane Hrkalović i načelnika Dejana Milenkovića. Oni su optuženi da su ometali istragu protiv Belivuka tako što izveštaj o telefonima nisu blagovremeno dostavili tužilaštvu i sud.

Izveštaj je poslat tek kad je istraga završena, optužnica podignuta, a suđenje se bližilo kraju. Ovo je učinjeno u korist optuženima pošto je tužilaštvu posao bio otežan, piše u optužnici.

Hrkalović nije želela da se izjašnjava o optužbama, ali je Milenković na saslušanju u tužilaštvu ispričao svoje viđenje događaja.

Rekao je da je bio obavešten da će Belivukovi telefoni stići na veštačenje – ali da se ne seća ko mu je to saopštio. Hrkalović mu, kako je rekao, nije davala nikave smernice.

Kako se zaključuje iz optužnice, Milenković je pokušao da umanji svoju ulogu i navodi da je „sadržaj telefona dostavljen Dijani Hrkalović u elektronskom obliku“, ali ne i ko joj je sadržaj dostavio.

„Svi podaci koji su izvučeni sa telefona su njoj odneti“, rekao je bivši načelnik i dodao da zna da su u telefonima bili podaci o osobama iz svakavih sfera društva.

Objasnio je da je tužiteljka Nataša Krivokapić više puta zvala i tražila izveštaj, a on joj je govorio da je veštačenje u toku. O ovim pozivima je, kako je rekao, obavestio i državnu sekretarku koja mu je rekla da sačeka i da će preneti ministru. Uprkos zahtevima tužilaštva, izveštaj nije stizao.

„Dijana mi je u suštini rekla da se oko dostavljanja veštačenja telefona Nataša Krivokapić obrati ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću. Ja sam to Nataši i preneo i više me nije zvala da urgira za dostavu pa sam pretpostavio da se ona ili čula sa postupajućim tužiocem ili sa ministrom unutrašnjih poslova“, objasnio je Milenković.

On je objasnio i da je naložio Miletiću da se izveštaj pripremi i da se samo čekala naredba da se dostavi. Istakao je da je više puta upozoravao Hrkalović da se izveštaj pošalje  jer je suđenje već krenulo. Čim je dobio naredbu od Hrkalović, kako je rekao, dao je nalog da se dostavi sudiji, ali se ne seća da se u praksi toliko čeka da se veštačenje dostavi nadležnima.

„Od sedam ostalo dva“

U optužnici se napominje da je Hrkalović uklonila i druge dokaze protiv Belivuka.

Osim da su „u fioci“ držali izveštaj godinu dana, tužilac u optužnici iznosi sumnju i da je obrisala snimke pojedinih kamera – mada za to nije optužena.

Naime, u optužnici se opisuje prisluškivani razgovor advokata Dragoslava Ognjanovića sa kriminalcem Dragoslavom Miloradovićem, u kojem advokat govori da je Hrkalović pomogla Belivuku da se izvuče. Obojica su ubijeni 2018. godine.

Ognjanović pominje Hrkalović i „Velju“ i kaže da je to „njena igranka“.

„Ostalo je dva od sedam mesta, ona je radila na tome, sto advokata to nije moglo“, citira tužilaštvo šta je rekao Ognjanović.

Kako je tužilac protumačio ovaj razgovor, Ognjanović je govorio o snimcima sigurnosnih kamera koje su na različitim lokacijama u Beogradu zabeležile Miloševićeve ubice i kaže da je „od prikupljenih snimaka sa ukupno sedam kamera video nadzora Hrkalović uklonila snimke sa dve kamere“.

Ovakav zaključak tužioca je neobičan, pošto u citatu Ognjanović kaže da je „ostalo dva“, a ne da su dva uklonjena.

Snimci nisu ključna kontroverza suđenja Belivuku.

Na to što je Belivuk oslobođen za ubistvo najviše je uticalo to što su oboreni ključni dokazi protiv njega – DNK tragovi.

Iako je u krivičnoj prijavi pisalo da su tragovi ovog kriminalca nađeni na ulaznim vratima zgrade u kojoj je živeo ubijeni Milošević, kao i na dva automobila koji se dovode u vezu sa ubistvom, kasnije se na suđenju tvrdilo da Belivukov DNK nikada nije pronađen na vratima.

Veštakinja Milica Keckarević je na sudu to objasnila time da je policija napravila grešku kada je pisala krivičnu prijavu. Navodno se nisu najbolje razumeli policajci i veštakinja u telefonskom razgovoru pre pisanja prijave.

Dva DNK traga koja su nađena na automobilima nisu bila dovoljna sudiji Slavici Nikolić da osudi Belivuka.

Sem što je optužena da je uticala da se kasno dostavi izveštaj Belivukovog telefona, Hrkalović se stavlja na teret da je naredila da se obriše snimak razgovora Ognjanovića u kom ju je spominjao, kao i da je spasila kriminalca Darka Eleza od istrage: naredila je da se lažno stavi „na mere“ da ne bi mogle da ga istražuju druge službe. Osim ovoga, njen saradnik Milenković optužen je da je naredio da se izbriše prisluškivani razgovor oca bivšeg ministra Stefanovića.

Detalje optužnice koji se tiču brisanja Ognjanovićevog razgovora KRIK objavljuje sutra.