Fizičko nasilje se lakše podnosi od psihotorture: Stravična svedočenja žena o tome kako su ih muškarci tukli i mučili

Komšije su imale samo reči hvale uz konstatacije da se radi o pobožnim osobama, policija nikad nije imala zabeleženu prijavu za nasilje u porodici, ali je slučaj otvorio u novopazarskoj javnosti višednevno promišljanje o ubijenoj ženi, razlozima, pa i sveprisutnom prekrivenom i ućutkanom nasilju kroz koje žene prolaze.

Do pre dve godine sve je više žena iz porodičnog i partnerskog nasilja tražilo pomoć i podršku od lokalnih ženskih organizacija civilnog društva koje su postojale u Novom Pazaru. Aktivistkinje lokalnih udruženja pružale su podršku ženama tokom noći, odlazile sa njima u policiju, tražile privremeni smeštaj, vodile na lekarske preglede, podržavale na sudu, čuvale i štitile njihovo dostojanstvo, često suočene sa vrlo agresivnim ponašanjem njihovih partnera, stalnim pretnjama i različitim oblicima zastrašivanja.

Zabeležena su stravična svedočenja žena o tome kako su muškarci tukli, mučili, držali zatvorene u špajzu, neke čak pritvorene u štalama zajedno sa stokom, gotovo uvek pod kontinuiranim psihološkim pritiskom i strahom, bez finansija i stalnom pretnjom – da će ih ubiti, oterati od kuće i oduzeti decu.

Nasilje se trpi zbog dece

Novopazarka S.B je žrtva porodičnog nasilja od strane svog muža sa kojim je bila u braku petnaest godina. NJoj je trebalo deset godina da prekine spiralu nasilja i prvo da o njemu progovori, a potom i preduzme sve pravne i druge radnje. Zbog deteta i sramote koju je osećala, kao i straha koji je okupirao njen život nije htela da prijavi muža. Okruženje vidi sa kojim se životnim posledicama žene suočavaju, ali gotovo uvek okreću glavu od toga, pa i kada vide modrice po glavi, ili ošišanu ženu na ćelavo, što je slučaj sa našom sagovornicom i niko ne reaguje.

– Više sam bila gladna, nego sita u braku. Nasilje je trajalo stalno, tokom jutra, noći, kad god njemu nešto nije po volji. Držao me je zatvorenu u kupatilu, zaključanu u sobi, u podrumu, često udaranje po glavi, šutiranje – tek onako, ne sviđa mu se ručak, ili mu je slano, ili kiselo, smeta mu toplo, ne voli hladno, trpela sam zbog deteta, ističe za Danas naša sagovornica, dodajući da ljudi vide nasilje, ali ćute.

– Imam podlive – ljudi me gledaju – ali niko ne želi da zalazi dalje, postoji tu jasna granica. Kada sam odlučila da prijavim bivšeg muža i upustim se u strašan proces koji je trajao dosta dugo, odjednom imam podršku, prijatelja, porodice, i komšiluka, a najvažnije mog sina. To mu je napunilo pluća i ohrabrilo me. Muž mi je zabranio da radim, kako bi me ucenjivao sa novcem. Posle razvoda živimo drugim životom, iako je on pokušavao da se pomirimo, tvrdio je da hoće promenu, ja nisam verovala. Bilo mi je teško, sve sam morala ispočetka. Sebe sam nekako drugačije doživljavala, sa gađenjem, da budem potpuno iskrena, ali to je od torture i straha. Kada živite sa nasilnikom vi ste paralisani, ne živite život, čak to nije ni preživljavanje, već samo postojite, kaže naša sagovornica i dodaje da ne voli da priča o tome.

– Kada bih mogla da vratim vreme, sve bih drugačije odradila, nasilnik, pa to bio i moj muž je zapravo izuzetno plašljiv, ali mi je trebalo deceniju da to shvatim, kaže ona.

Novi Pazar nema Sigurnu kuću

Prema podacima Područne policijske uprave iz Novog Pazara do kojih je došao Danas u poslednjih 19 meseci zabeleženo je 470 slučajeva nasilja u porodici u kojem su žrtve žene. Privremeno udaljenje iz stana evidentirano je kod 84 slučaja, a mera kojoj se zabranjuje kontakt i prilaz žrtvi nasilja izrečen je u 198 slučajeva.

U istom periodu novopazarski Centar za socijalni rad je imao 76 prijava porodičnog nasilja. Socijalni radnici su u pet slučajeva procenili da postoji rizik po bezbednost žrtava i to za tri žene i dvoje maloletne dece i oni su upućeni u Sigurnu kuću za žene u Nišu i Prihvatilištu za decu „Knjeginja LJubica“ u Kragujevcu.

– Ono što je na lokalnom nivou najvažnije kada je u pitanju rad institucija, jeste zahtevanje da se redovno održavaju sastanci Grupa za koordinaciju i saradnju koja se obrazuje na području svakog osnovnog tužilaštva. Grupa bi trebalo da razmatra svaki slučaj prijavljenog nasilja u porodici, slučajeve kada treba da se pruži zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici i drugih srodnih krivičnih dela na koje se odnosi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, i da izrađuje individualni plan zaštite, ističe Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra i dodaje „da je nepostojanje ženskih organizacija na lokalnom nivou možda čak i lošije po žrtve u odnosu na nepostojanje sigurne kuće i to iz razloga što ženske organizacije pružaju psihosocijalnu i pravnu podršku ženama, posreduju u institucionalnim procesima i utiču na institucije da se sprovode delotvorne mere koje bi sprečile dalje nasilje, a žene se ohrabruju da povrate kontrolu nad svojim životom.

Poslednjih godina inicirano je nekoliko zahteva gradskim vlastima za nalaženje mogućnosti za formiranje sigurne kuće ili prihvatilišta za žene žrtve nasilja, čak su i građani svojim potpisom podržali dve peticije koje je pokrenulo tada aktivno udruženje „Zajedno“. Zajednica je naišla na institucionalnu ćutnju i nezainteresovanost da grad od preko sto dvadeset hiljada stanovnika nema sigurnu kuću.

Kako ističe Sanja Pavlović, sigurna kuća jeste nužna kada se žena nalazi u riziku i nema gde da ode, a nasilniku nisu izrečene sankcije koje bi ga odvratile od daljeg činjenja nasilja u smislu fizičkog zatvaranja ili drugih mera koje bi uticale na njega i naglašava da samo postojanje potrebe za sigurnom kućom znači da se žene (i deca) izmeštaju iz svog okruženja, jer im je život ugrožen, što znači da je nasilnik na slobodi. To je tipično prebacivanje odgovornosti za bezbednost žene na samu ženu, dok se država drži po strani.

Alma Šarenkapić, potpredsednica Skupštine Grada Novog Pazara ističe da Gradska uprava u skladu sa raspoloživim sredstvima pruža pomoć i ženama koje su žrtve porodičnog nasilja kroz jednokratnu novčanu pomoć, a na predlog Saveta, od pre četiri godine grad refundira i troškove lekarskog pregleda, naglašavajući da je Novi Pazar jedan od retkih koji tokom Globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ organizuje preko sto edukativnih aktivnosti, kao što su predavanja, tribine, izložbe, stručne skupove koji tematizuju nasilje nad ženama i u školama.

Ona podržava inicijativu za formiranje Sigurne kuće za žene, ali ističe da je tu potrebna saradnja i sa nadležnim ministarstvima, kao i budžetska sredstva, ali da će se posvećeno raditi na promociji borbe protiv nasilja nad ženama.

Otpor zajednice

– Problem porodičnog i partnerskog nasilja u Novom Pazaru je teška priča i potrebno je mnogo glasnije da pričamo o tome. Sredina koja je izuzetno patrijarhalna, gde i dalje funkcionišu porodične zajednice, primorala je ženu da bi preživala da ćuti i trpi. Svaka žena koja skupi hrabrost da se suprotstavi, digne svoj glas uvek naiđe na otpor zajednice, pa i svoje porodice, naglašava Razija Kecap, pedagoškinja.

– Žene su naučene da je šamar od muža ili partnera – eto dogodilo se, svaki bračni ili partnerski početak je trnovit, tako da neke stvari moramo istrpeti, a to su formulacije koje nam imputiraju majke, sestre, prijateljice, pa i u institucijama možemo dobiti ovakve odgovore. Retko ko se usuđuje da govori o strašnim psihološkim torturama kroz koje prolaze devojke u partnerskim odnosima, gde trpe psihološke pritiske, konstantne provere, uhođenja, oduzimanje telefona, ili kontinuiranog kontrolisanja na društvenim mrežama, kao što je instragram ili fejsbuk – to je jedna svakodnevna agresija i toksični ambijent u kojem žive žene, navodi naša sagovornica.

Još vesti iz ovog grada

Od bezglutenskih proizvoda do održavanja motornih vozila: Novih 10 preduzetnika iz programa reintegracije u Novom Pazaru

Vanredna akcija hvatanja pasa lutalica u Novom Pazaru

Erdogan nekada u Novom Pazaru: Od istorijske posete ostala samo obećanja

Prekršajni sud u Novom Pazaru dobio dvojicu novih sudija