Svedočenje drugog svedoka saradnika na suđenju Belivuku: Odlagali smo akciju da vidimo da li će Stefanović da ostane ministar

Hrvatin, kao i Lalić pre njega, predstavlja jedan od aduta tužilaštva, imajući u vidu da je potpisao sporazum o priznanju krivice. I iako nije bio toliko visoko pozicioniran u grupi kao Srđan Lalić, svedočenje Bojana Hrvatina je značajno jer je i on govorio o pojedinim ubistvima koje su počinili članovi klana.

– Priznajem da sam član ove organizovane kriminalne grupe koju su vodili Veljko Belivuk i Marko Miljković. U ovoj grupi sam bio iz čisto kriminalnih razloga, otpočeo je svoje svedočenje Hrvatin.

Počevši hronološki da ređa događaje, okrivljeni saradnik je naveo da se sa trećeokrivljenim Milošem Budimirom upoznao u Zabeli dok je služio kaznu za ubistvo. Njihovo druženje se nastavilo i pošto su obojica izašli iz zatvora, a prijateljski odnos je ubrzo prerastao u poslovni.

Naime, prema rečima Bojana Hrvatina, Miloš i Marko Budimir su trgovali marihuanom, te je ubrzo počeo od njih da kupuje robu i preprodaje dalje zadržavajući razliku.

U tom periodu, braća Budimir su ga upoznali najpre sa Markom Miljkovićem, a potom i Veljkom Belivukom, a jedna od prvih tema razgovora je bio sukob koji je Hrvatin imao sa izvesnim “Trajkom”. Pošto su i članovi grupe imali problem sa istom osobom, jer je nadovno pričao da planira Belivukovo ubistvo, Hrvatin se ponudio da pomogne. Ipak, od ove akcije se odustalo zbog lošeg političkog trenutka.

Prepričavajući razgovor koji je vodio sa Belivukom, Hrvatin je rekao da se od akcije odustaje jer će uskoro izbori i žele da sačekaju da vide da li će Nebojša Stefanović ostali na čelu ministarstva unutrašnjih poslova.

Akcija koja jeste realizovana je ubistvo Gorana Veličkovića, u čijoj otmici je, prema navodima optužnice, ključnu ulogu odigrao upravo Hrvatin.

Naime, paralelno sa zbližavanjem sa Belivukovom grupom, Hrvatin je širio krug saradnika kojima je preprodavao marihuanu. U tom kontekstu je, a preko zajedničkog prijatelja, upoznao Veličkovića.

Njih dvojica su mesecima sarađivali trgujući drogom, a u jednom trenutku je Veličković pomogao Hrvatinu da pronađe lekara kada je u tuči zadobio ubod nožem u ruku.

Ipak, Hrvatin se nije previše obazirao na ovo kada su mu Miljković i Belivuk prišli sa planom da “namesti” Veličkovića kako bi ga oteli.

Osim što je predstavljao konkurenciju u poslu trgovine narkoticima, Veličković je predvodio i jednu od frakcija navijača Partizana koja se nije slagala sa Belivukovom grupom “Iz principa”.

Objašnjavajući svoje motive da izda nekoga ko mu je ponudio pomoć Hrvatin je naveo tri razloga.

– Najpre, rečeno je da će da bude nekog keša. Druga stvar, ja sam već jednom nogom bio u grupi. Najzad, dok se ne “okrvimo”, odnosno na učestvujemo zajedno u ubistvu, ne može da bude poverenja između nas, kazao je Hrvatin.

Idealna prilika, nastavio je Hrvatin, ukazala se kada ga je Veličković zamolio da mu pomogne da nabavi pištolj. Grupa je ovo iskoristila, fotografišući dva pištolja marke CZ, i navodno ih ponudivši Veličkoviću za 1200 evra.

Prevara je funkcionisala tako što se Hrvatin preko Skaja dopisivao sa “Matorim”, navodnim prodavcem pištolja, prosleđujući poruke Veličkoviću. Međutim, iza nadimka “Matori” krio se Miljković.

Dogovoreno je da se “prodaja” odvije na jednoj njivi u blizini Vrčina, a Matorog je glumio jedan od okrivljenih Nebojša Janković. Ostali članovi grupe krili su se u kukuruzima.

Prema svedočenju okrivljenog saradnika, kada je Veličković pogledao u kesu, članovi grupe su ga napali, udarali, vezali i stavili mu “fantomku” preko glave. Potom su ga, tvrdi se u optužnici, odveli u Ritopek, gde je ubijen.

Prepričavajući razgovor koji je malo kasnije vodio u restoranu na Partizanovom stadionu, Hrvatin mu je naveo da mu je Miljković rekao da je “njemu zapalo” da ubije Veličkovića.

– Međutim, nije mu to teško palo. On je bio najradosniji zbog toga, on je najviše mrzeo Veličkovića, kazao je Hrvatin.

Njegov iskaz se u dosadašnjem delu poklapa sa verzijom događaja koji je sudu već ponudio okrivljeni saradnik Srđan Lalić.

Lalić je podsetimo, detaljno opisao niz ubistava u kojima je učestvovala grupa, od kojih neka nisu ni obuhvaćena optužnicom.

Osim za sedam teških ubistava, grupa Veljka Belivuka tereti se i za trgovinu narkoticima, otmicu, silovanje, neovlašćeno držanje oružja i niz drugih dela.