Svedočenje „starog prijatelja“

Drugog svedoka Milutinovićeve odbrane Životu Ćosića NATO bombardovanje je zateklo na mestu ministra za rudarstvo i energetiku u vladi Srbije. On je juče pred većem koje sudi šestorici srpskih političkih, vojnih i policijskih zvaničnika opisao svoju ulogu u dislociranju štetnih materijala iz fabričkih postrojenja nadomak velikih gradova i pomoć koju su mu u tome pružili tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović i potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović.
Ćosić je kao primer naveo premeštanje hlorovodonične kiseline iz fabrike „Prva iskra“ iz Bariča. U tom, kako je rekao, „đavolski teškom poslu“ za pomoć se obratio Milutinoviću i Šainoviću koji su mu, kaže, odmah izašli u susret.
Do kraja Ćosićevog kratkog glavnog iskaza je ostalo nejasno da li Milutinovićeva odbrana nastoji da dokaže da je tadašnji predsednik Srbije bio izopšten iz glavnih političkih krugova, pa se bavio marginalnim poslovima ili da je, kako mu predsednička zakletva nalaže, „štitio živote svih građana Srbije“.
Unakrsno ispitivanje je proteklo u tužiočevim nastojanjima da dokaže kako je Milan Milutinović – osim redovnim zakonskim putem – o situaciji na terenu bio veoma dobro informisan i preko neformalnih konatakata sa ministrima. Svedok je rekao da o tome nema nikakvih saznanja, ali je potvrdio da ga je on često, preskačući zakonom predviđenu formu, lično obaveštavao o razvoju situacije sa dislociranjem opasnih materija. To je, kaže, smatrao svojom ljudskom i moralnom obavezom.
Svedok je više puta tokom iskaza naglašavao svoj prijateljski odnos sa prvooptuženim Milutinovićem, rekavši da su se upoznali još početkom devedesetih i da to prijateljstvo i danas traje. Ćosić nije štedeo lepe reči ni kada je govorio o drugooptuženom Šainoviću nazvavši ga „sjajnim porodičnim čovekom i sjajnim privrednikom“.