Svedoci dođu uplašeni, odu kao pobednici

U našoj pilot-studiji, takođe, smo ispitivali razloge svedoka da svedoče pred Međunarodnim sudom. Rezultati pokazuju da svedoci imaju višestruke razloge za svedočenje. Najčešće spominjani razlozi za svedočenje su altruistički, kao što je da pomognu sudijama da dođu do ispravne odluke i da ispune moralnu obavezu prema žrtvama. Drugi često spominjani razlozi su želja da se spreči da ponovo dođe do rata poput ovog i obaveza da govore u ime mrtvih. Lična motivacija je takođe važna svedocima, na primer želja da ispričaju svoju priču i da prevaziđu događaje u bivšoj Jugoslaviji. Razmišljajući o tome zašto su došli da svedoče, svedoci su naveli da su zadovoljni svojim svedočenjem, ocenjuje u razgovoru za Danas Helena Vranov Schoorl, savetnica za podršku svedocima u Službi za podršku i zaštitu svedoka Mehanizma za međunarodne krivične sudove u Hagu, govoreći o nedavno objavljenoj pilot studiji „Odjeci svedočenja“, čija je jedna od autorki.

Ona dodaje da ovaj izveštaj pokazuje i da je jedna mala ali važna grupa svedoka pretrpela negativne posledice zbog svedočenja i da su nakon toga bili suočeni s problemima u svojoj zajednici. Te posledice su raznovrsne, napominje sagovornica Danasa, od kritike i izopštavanja iz zajednice do ekonomskih gubitaka i pretnji njihovoj ličnoj bezbednosti i sigurnosti, kao i bezbednosti članova njihovih porodica. To dalje znači, kaže Vranov Schoorl, da takvi problemi mogu da imaju negativan uticaj na spremnost svedoka da (dalje) učestvuju u pravosudnom postupku.

– Kada su se prisećali svog iskustva svedočenja, svedoci su naveli više pozitivnih nego negativnih posledica, kako pre, tako i nakon svedočenja, što je potkrepilo zaključke istraživanja da svedočenje može izazvati satisfakciju i katarzu. S druge strane, gotovo trećina svedoka s kojima je razgovarano za pilot-studiju svedočilo je više od jednog puta, i kod nekih od tih njih postojalo je povećanje simptoma koji se povezuju s uznemirenošću. Imajući u vidu da su suđenja za ratne zločine pred nacionalnim sudovima na području bivše Jugoslavije u toku i da će se nastaviti u narednim godinama, velika je verovatnoća da će mnogi od svedoka koji su svedočili pred Haškim tribunalom biti pozvani da ponovo svedoče. Izveštaj se bavi i nečim što nazivamo „zamor od svedočenja“, koji nastaje od kontinuiranog i višestrukog pojavljivanja svedoka na više različitih suđenja, što dovodi do akumuliranog umora, ističe naša sagovornica.

Upitana na koji način su još ostavili pečat u istoriji i koji je zalog za budućnost, osim što su odveli zločince pred sud i u zatvor, Vranov Schoorl odgovara da uprkos činjenici da za neke svedoke sudnica može biti izuzetno zastrašujuće okruženje, i da neki dolaze pred sud uplašeni, dezorijentisani i anksiozni, mnogi odlaze saosećajući se kao pobednici, jer su se suočili s optuženim i sopstvenim strahovima i jer su izrekli neizrecivo. Na ličnom nivou, smatra ona, učinili su veliki korak, istupili su pred sud i pružili informacije koje su potrebne da bi se utvrdile činjenice. Kao što se vidi u izveštaju, reći istinu je najvažniji savet koji svedoci daju drugim svedocima.

– Pored toga, oni postaju uzor drugima u svojoj zajednici i državi. Kao što su svedoci često objašnjavali, činjenica da su živi i u stanju da ispričaju šta se desilo je već sama po sebi njihova najveća lična pobeda. Uprkos svim teškoćama, preživeli su i svojim svedočenjem doprinose ostvarivanju pravde, u nadi da će to imati pozitivan uticaj na buduće generacije, kaže Vranov Schoorl.

Na pitanje da li njihova zaštita i odnos država iz kojih su došli prema njima odgovara ulozi koju su odigrali, Danasova sagovornica ističe da postoji bezbroj unutrašnjih i spoljnih faktora koji utiču na dobrobit svedoka i njihove potrebe.

– Stoga je teško izneti neko opšte zapažanje u tom pogledu. Za efikasno pružanje pomoći svedocima u državama porekla, Služba za žrtve i svedoke je nastojala da ostvari vezu s lokalnim vlastima i medicinskim stručnjacima i stručnjacima za socijalni rad na području bivše Jugoslavije. Međutim, percepcija situacije u regionu koju imaju svedoci takođe je obrađena ovim izveštajem. Na primer, većina svedoka, iz svih etničkih grupa, izrazila je nezadovoljstvo trenutnom situacijom u državi u kojoj žive. Politika ima uticaja na lokalne zajednice, a na kraju i na to kako se svedoci nose s posledicama rata i iskustva svedočenja. Još jedan zaključak tiče se prava svedoka na reparaciju podnošenjem građanskih tužbi protiv osuđenih lica i njihovih teškoća u ostvarivanju tih prava zbog kompleksnih pravnih okvira, troškova i dostupnosti pravne podrške, zaključuje sagovornica Danasa.