Svedočili igumani Banjske i Zočišta

Oni su svedočili u nastavku suđenja direktoru nekadašnjeg Eparhijskog centra „Rade Neimar“ Eparhije raško-prizrenske Predragu Subotičkom, odgovornom arhitekti Jeleni Šubarević, raščinjenom i iz SPC isključenom episkopu raško-prizrenskom Artemiju (Radosavljeviću) i raščinjenom protosinđelu Simeonu (Dejanu Vilovskom), kome se sudi u odsustvu. Okrivljeni se terete za zloupotrebu položaja i materijalnu štetu nanetu ERP. Dvojica igumana su potvrdila svoje ranije iskaze, mada nisu mogli da se sete svih detalja u vezi sa radovima u manastiru Banjska (14. vek), zagrobnoj zadužbini kralja Milutina.

Sadašnji iguman banjski Danilo je u ovom srednjovekovnom manastiru od njegove obnove 2004, a njegov starešina postao je posle smene okrivljenog protosinđela Simeona i uklanjanja vladike Artemija sa trona ERP 2010. godine. Iguman Zočišta Stefan do 10. maja 2008. bio zamenik igumana Banjske Simeona. Njih su ispitivali tužilac Ana Bojović, advokati odbrane Nikola Tomašević, Mira i Branislav Tapušković, predsednik sudskog veća Marina Anđelković i optuženi Predrag Subotički.

Iguman Danilo rekao je da, u skladu sa tadašnjim monaškim statusom, nije bio upoznat sa detaljima radova u Banjskoj, jer je za to bio nadležna starešina Simeon (Vilovski), ali da se seća rušenja manastirskog zida iz turskog vremena, pravljenja krečane van manastira, i arheoloških radova u crkvi svetog Stefana. On je naglasio da nije ubio upućen u ono što je Predrag Subotički radio, jer sa njim nije bio u direktnom kontaktu, kao i da je iz „druge ruke“ čuo da je obližnja Banja pripala manastiru. Na pitanje da li je kao iguman imao uvid u dokumentaciju – projekte, ugovore i druga dokumenta Banjske, otac Danilo je odgovorio da je celokupnu manastirsku arhivu, na zahtev iz sedišta ERP u Gračanici, predao eparhijskoj „centrali“, ali da nije potpisao revers.

Otac Stefan rekao je da je, dok je on bio u Banjskoj završen konak, srušen turski zid, rađena arheologija i napravljen kamenolom, ali da ne zna tačno ko je izvodio radove. Što se tiče Zočišta, on je objasnio da je u vreme kad je on 2008. došao u ovaj metohijski manastir, koji su kosovski Albanci u više navrata rušili I palili posle 1999, crkva bila obnovljena, zvonara stavljena pod krov i neki od konaka bili završeni. On je rekao i da je kao iguman Zočišta posle 2010. nastavio da izvodi radove na ostalim konacima, ali da nije koristio postojeće planove Eparhijskog centra „Rade Neimar“. Prema njegovim rečima, te nove radove finansirala je država Srbija, a on je na njima angažovao „narod iz okoline“. Sudija Marina Anđelković nije dozvolila da svedok odgovori na pitanje advokata odbrane da li je za konake građene posle 2010. imao potrebne projekte, dozvole Zavoda za zaštitu spomenika Srbije i drugu zakonom predviđenu dokumentaciju, zašta se, između ostalog sudi, optuženima. Suđenje se nastavlja 19. aprila

Državna pomoć

Na zahtev tužioca da objasne kako je isplaćivana „novčana pomoć države – Ministarstva vera“ ERP i da li su je monasi dobijali „na ruke“, oba igumana su rekla da su taj novac dobijali manastiri, da je u to vreme 100 evra iznosila po monahu i da su je iz eparhijske blagajne uglavnom podizali igumani.