Svedok Albanac na suđenju Saljihu Mustafi: U aprilu 1999. oteli me i tukli pripadnici OVK

Zaštićeni svedok, Albanac čiji lik je skriven za sve van sudnice, nije, međutim, mogao da u sudnici objasni kako zna da je to bio baš Mustafa.

Mustafa (49) je u to vreme, po optužnici, bio komandant „gerilske jedinice BIA“ u sastavu OVK u području Laba.

Optužen je u četiri tačke za proizvoljno lišavanje slobode, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo Albanaca, koje je OVK smatrala „kolaborantima“ i „špijunima“, u improvizovanom pritvoru u Zlašu u aprilu 1999.

Svedok, pod pseudonimom W03595, izjavio je da mu je, dok su ga drugi vojnici OVK tukli u Zlašu, lično Mustafa prislonio pištolj na čelo i povukao oroz, ali da pištolj nije opalio.

„Svrha nije bila da me ubije, nego da me uplaši. Želeo sam tada da me taj čovek ubije, ali me nije ubio, ne znam zašto, verovatno mi je bog pomogao“, rekao je svedok.

Svedok je tvrdio da je „to bio optuženi“, ne želeći da izgovori ime Mustafe koji je bio prisutan u sudnici.

„Ja tada uopšte nisam poznavao to lice, ali sam kasnije saznao da je jedino on imao crvenu beretku“, kazao je svedok.

Na više pitanja tužioca Cezara Mihalčuka (Cezare Mihalczuk) o tome kako zna da je to bio Mustafa, svedok, međutim, nije mogao da pruži jasan odgovor.

Ponavljalo je da je, dok su ga pripadnici OVK tukli, imao „vreću na glavi“, da je „bio mrkli mrak“ i da „ništa nije mogao da vidi“.

„Tada ništa nisam video, ali znam da je to on učinio. Čuo sam kada je rekao: ‘Nemojte ga više tući, on ima sreće’. Tada su prestali da me tuku“, izjavio je svedok.

„Da li su se oni oslovljavali međusobno dok su vas tukli?“, pitao je tužilac, na šta je svedok odgovorio odrečno.

„Kako znate da je to bio optuženi?“, glasilo je sledeće tužiočevo pitanje.

„Znam, kako ne bih znao, taj čovek bio glavni“, uzvratio je svedok.

Na insistiranje tužioca Mihalčuka kako zna da je to bio Mustafa, svedok je ponovio:

„Znam da je on bio glavni. Optuženi je bio tu i drugi vojnici ne bi ništa uradili da on to nije rekao. On je bio glavni“.

Upitan da li je čuo Mustafino naređenje, odgovorio je da nije.

Ni na pitanje tužioca Mihalčuka da li ga je i osoba s pištoljem tukla, svedok nije mogao da odgovori:

„Ne znam, bila su četvorica-petorica“, rekao je.

Zastupnik optužbe pitao je i da li su ostali vojnici OVK nekako zvali čoveka s pištoljem, a svedok je odgovorio da „ne zna“.

Kako je rekao, dok su ga tukli, pripadnici OVK su ga „optužili da sarađuje sa Srbima“.

„A ja bio siromašan, prodavao sam drva i naravno da sam razgovarao i sa Srbima. Pokušavao sam da zaradim i prehranim porodicu, razgovarao sam sa svima“, ispričao je svedok.

Tokom iskaza, koji je većim delom bio zatvoren za javnost, svedok je ispričao kako su ga pripadnici „vojne policije OVK“ prethodno priveli u selu Mramor, nedaleko od Zlaša, ne rekavši mu zašto morao da pođe s njima.

„Da nisam pošao s njima, oni bi me na licu mesta ubili“, kazao je.

U džipu, u koji su ga primorali da uđe na pola puta do sela Zlaš, bila su, po svedoku, još dvojica pripadnika OVK, od kojih je jedan nosio crvenu beretku.

U vozilu su ga udarili, raskrvarili i stavili mu kesu na glavu.

Posle jednog sata koji je proveo u štali u selu Zlaš, vojnici OVK izveli su svedoka i počeli da ga tuku.

„Tukli su me drvenim palicama, šutirali me, slomili mi zube i prst, povredili mi glavu, dva puta sam padao u nesvest. Ne znam koliko njih me je tuklo – četvorica, petorica. Zvali me raznim imenima, psovali…“, opisao je svedok.

Zbog zadobijenih povreda, kasnije je morao da bude podvrgnut operaciji.

Svedok W03595 nastavlja iskaz na suđenju Mustafi.

Proces Mustafi prvo je suđenje pred sudom u Hagu, koji je je, pod zvaničnim nazivom Specijalizovana veća Kosova, 2015. osnovala Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem Saveta Evrope o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji.

Optuženog su 24. septembra u Prištini uhapsile snage Euleksa. Sutradan je Mustafa bio prebačen u Hag.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, Mustafa je izjavio je da nije kriv.

Zločini za koje je Mustafa optužen počinjeni su nad najmanje šest Albanaca u Zlašu od 1. aprila do 19. aprila 1999. Jedan zarobljenik je bio ubijen, a ostali su, posle zlostavljanja i mučenja, bili pušteni na slobodu.