Svedok vremena

Upravo predočene Jovićeve ideje za „trajni srpsko-albanski kompromis“, odmah otvaraju i pitanje – a zašto nisu sprovedene pre četvrt veka, onda kada je Jović ušao u kolektivno Predsedništvo SFRJ 1989. posle mandata sastava koji je vodio Raif Dizdarević? Jedan od odgovora je i da neko ko je prošao kadrovsku rešetku stare Partije, i učestvovao u političko-obaveštajnoj igri raspada Jugoslavije, ne može biti „penzionisan“ – znanje, kontakti i tajne ostaju. Odnosno, iskustvo je vredno, na kakvim god greškama da je formirano.

Inače, zar bi u „virtuelnom obliku“ i dan danas kružio internetom, video-klip na kome Jović Stipi Mesiću, koji za to vreme puši cigaretu, žustro spočitava da se Hrvatska naoružava i da se samoproglasila albanska skupština Kosova. Najgledaniji je, ipak, snimak dnevnika HTV u kome se izveštava o Jovićevom neuspelom pokušaju da organizuje vojni puč u martu 1991. Od maja te godine Jović je bio i formalno predsednik SPS sve do kraja 1992, jer je Slobodan Milošević zamrzao partijsku funkciju zbog predsedničke.

Hroničari tvrde da je upravo Jović jedini koji se usuđivao da Miloševiću bude „drugi“ i zato je 1995, u jeku sukoba sa Miloševićevom suprugom Mirjanom i njenim JUL-om, i prestao da bude potpredsednik. Iako je ostao u SPS sve do kraja 2000, razlaz je bio definitivan i „overen“ u štampanju Jovićeve prve dnevničke knjige o raspadu Jugoslavije. Svedočio je na suđenju Miloševiću u Hagu (što mu je i inspiracija za poslednju, sedmu knjigu „Od Gazimestana do Haga“), ali tada je već prestao da bude blizak frakciji-stranci Milorada Vučelića. Prošle godine pojavio se na osnivačkom skupu Socijaldemokratskog saveza Nebojše Lekovića, ali i na tribini u Centru za kulturnu dekontaminaciju kako bi sa predstavnicima „druge Srbije“ diskutovao o gubitku jugoslovenskih ratova i Jugoslavije. U bogatoj karijeri beleži i funkciju ambasadora SFRJ u Italiji, a govori italijanski i ruski. Borisav Jović rođen je 1928, u okolini Batočine. Udovac je i otac dva sina.