Švedska lobira za angažman borbenih trupa Unije

„Zamisao o borbenim trupama EU je dobra, ali one do sada nisu raspoređivane. Želimo da povedemo političku raspravu o tome zašto je to tako“, rekao je Olof Skug, diplomata u ime predsedništva Švedske EU, članovima komiteta bezbednosti i odbrane u Evropskom parlamentu. Od januara 2007. EU u teoriji ima na raspolaganju dve borbene jedinice koje su u stanju pripravnosti, i svaka od njih se sastoji od najmanje 1.500 vojnika iz jedne ili više država članica Unije. Dve borbene trupe u stanju pripravnosti biraju se od ukupno 18 i rotiraju se na svakih šest meseci. One su spremne za raspoređivanje u vremenskom periodu od pet do deset dana i osmišljene su kao snage za brze intervencije koje treba da reaguju u vanrednim situacijama, kada UN ili NATO ne mogu da intervenišu dovoljno brzo. Za njihovo delovanje potrebno je jednoglasno odobrenje svih država članica EU, što je glavni razlog zašto do sada nikada nisu bile angažovane.

Ministri odbrane će o tom pitanju razgovarati krajem meseca kada će verovatno razmotriti načine pomoću kojih se mehanizmi mogu učiniti „fleksibilnim“, na primer, tako što će se raspoređivati samo delovi borbene trupe kada je to potrebno. Švedski diplomata je govorio o „varijacijama“ političke obavezanosti država članica kada je reč o formiranju borbene trupe čijem angažmanu one doprinose. Budući da su većina država članica NATO takođe i članice EU, očito je da vojnika i tehničke ekipe nema dovoljno i za borbene trupe EU i misije NATO, smatraju pojedini članovi Evropskog parlamenta.

„Saradnja sa NATO od suštinskog je značaja za funkcionisanje borbenih trupa“, rekao je Joan Mirčea Pašku, član Evropskog parlamenta iz redova socijalista i bivši ministar odbrane Rumunije, „Isti vojnici se angažuju u snagama NATO i u borbenim trupama EU, tako da bi vojni stratezi imali pravu noćnu moru ukoliko nemaju podataka o tome na koje vojnike mogu da računaju“. Član Evropskog parlamenta iz redova britanskih konzervativaca Džefri van Orden nazvao je borbene trupe EU kao i celokupnu evropsku politiku odbrane i bezbednosti, odvraćanjem od NATO i osudio je Evropu zato što se malo interesuje za Avganistan.

Stokholm je prošle godine koordinisao formiranje nordijske borbene trupe koju čini 2.800 vojnika uglavnom iz Švedske, ali i iz Finske, Norveške, Irske i Estonije. Ta inicijativa je Švedsku koštala više od 100 miliona evra. Švedska se tada nadala da će nordijska grupa biti angažovana u cilju rešenja krize u Darfuru, ali države članice EU nisu mogle da postignu saglasnost u vezi s tim. Umesto toga, Uniji je bilo potrebno nekoliko meseci da aktivira misiju EUFOR u Čadu i Centralnojafričkoj Republici.