Svega sedam odsto raseljenih razmišlja o povratku na Kosovo

Istraživanje je pokazalo da svega sedam odsto interno raseljnih razmišlja o povratku u mesto porekla, a glavni preduslovi za povratak su bezbednost i povrat uzurpirane imovine. Ovo je pokazalo istraživanje Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije u saradnji sa UNHCR-om. Prema najnovijim podacima, u Srbiji živi 199.584 interno raseljenih lica sa Kosova. Od toga se oko 16.644 porodice suočava sa brojnim problemima, kao što su smeštaj i zaposlenje, pokazalo je istraživanje Komesarijata za izbeglice Srbije i UNHCR-a.

Podaci kažu da su većina raseljenih Srbi njih 76 posto, dok je Roma oko 15 procenata. Ostalo su Crnogorci, Bošnjaci i Goranci. Većina ih živi u gradskim sredinama u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji, dok je manji broj u Vojvodini.

Svetlana Velimirović, zamenica komesara za izbeglice i miracije Srbije, izjavila je da je veći oblik podrške potreban za 68.500 interno raseljenih lica, od 199 hiljada interno raseljenih.

„Ova podrška se ne odnosi isključivo na pomoć u ostvarivanju prava, nego im i treba veći oblik podrške u smislu da im se omogući da dostojanstveno žive u 21. veku, odnoso da dostignu neki minimum standarda života u Srbiji“, kaže ona.

Istraživanje je polazalo da manje od 10% raseljenih u potrebi poseduje objekat u kome živi, dok su više od polovine podstanari ili stanuju kod rođaka ili prijatelja.

Kada je u pitanju pomoć u rešavanju stambenog problema, oko 50 odsto raseljenih se odlučuje za građevinski materijal kao dok njih 20 posto želi neko seosko domaćinstvo.

Prosečna starost raseljenih je 39 godina, dok preko 73% domaćinstva ima ukupna prosečna mesečna primanja manja od 300 evra.

Prema rečima Nataše Milanović, iz Komesarijata za izbeglice i migracije, visoka stopa nezaposlenosti je glavni pokazatelj ugroženosti raseljenih u potrebi.

„Skoro trećina nema nikakvo zaposlenje iako je većina populacije u radno aktivnom dobu, od 19 do 59 godina starosti“, kaže Milanović.

Ona dodaje da je najčešći izvor prihoda raseljenih lica plata, zatim sledi kosovska nadoknada za nezaposlene za ona lica koja su zbog raseljenja ostala bez radnog mesta, a zatim sledi penzija.

Više od polovine raseljenih navodi da im je imovina na Kosovu uništena. Prema rezultatima istraživanja, svega 7 posto interno raseljenih razmišlja o povratku u mesto porekla na Kosovu.

Za 58 posto raseljenih bezbednost je glavni preduslov za povratak, dok 20% kaže da je to obnova i povraćaj uzurpirane imovine. Ocenjuje se da dužina trajanja raseljenosti doprinosi gubitku nade i želje za povratkom.

Ivana Anić Ćurko, iz Komesarijata za izbeglice i migracije, ističe da raseljeni ipak razmišljaju o povratku bez obzira što za to nema uslova, kao i činjenice da održivog povratka nema.

„Privremene institucije na Kosovu ne odrađuju svoj posao, a nažalost možemo reći i da je međunarodna zajednica ovde podbacila jer je preuzela međunarodne obaveze da taj povratak osnaži i da on bude jedno od rešenja“, kaže ona.

Prema rečima Anić Ćurko interno raseljena lica u Srbiji ne mogu da biraju integraciju ili povratak, već im ostaje „poboljšanje uslova života u Srbiji dok se ne stvore neki bolji uslovi da on može da se vrati svojoj kući“.

Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice u Srbiji Hans Fridrih Šoder je rekao da ova studija pokazuje velike potrebe koje mnoga interno raseljena lica imaju još uvek, skoro 20 godina nakon što su izbegla sa Kosova. On ističe da je broj povratnika veoma mali.

„Iako UNHCR i ostale organizacije nastavljaju da podržavaju povratak raseljenih na Kosovo, broj povratnika je veoma mali i nastavlja da opada. To znači da treba da utvrdimo naše napore kako za povratak tako i za raseljene koji imaju određene potrebe“, ističe on.

Istraživanje je pokazalo da su među interno raseljenim licima najugroženija kategorija Romi. Procenjeno je da potrebno oko 285 miliona evra kako bi se rešilo stambeno pitanje raseljenih koji danas žive u Srbiji.