Pravoslavni hrišćani u Srbiji svoj najveći praznik – Vaskrsenje Hristovo – dočekali su u maratonskom policijskom času zbog borbe protiv virusa korona sa do sada najdužom zabranom slobode kretanja od 84 sata.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić lično je obavestio poglavara SPC da nema ništa od predloga Svetoga arhijerejskog sinoda o ograničenom ukidanju mera zbog liturgije na Vaskrs.
To znači da će sveštenici u nedelju na bogosluženja ponovo dolaziti sa „ausvajsom“, kako građanstvo naziva „radne naloge“ za slobodno kretanje, dok će vernici po sopstvenoj savesti odlučiti da li će kršiti propisane mere ili će se „švercovati“ kao šetači kućnih ljubimaca.
Da će sa pravoslavcima biti problema bilo je jasno još čim je Vučić po noći, druge nedelje Velikog posta, najavio uvođenje vanrednog stanja na delu državne teritorije zbog pandemije „najsmešnijeg virusa“, kako su pre toga pojedini srpski stručnjaci procenili kovid 19.
Planetarnom borbom protiv korone, u koju se 15. marta uključila i Srbija, zabranjuju se sva javna okupljanja, uključujući i zajedničke molitve, koje čine važan deo crkvenog života tokom Vaskršnjeg posta u pravoslavnom svetu. Kao poseban problem, odmah se nametnulo pitanje pričešća, koje je za Crkvu posebno delikatno, jer zadire u suštinu vere.
Sudaranje državnih mera borbe protiv pandemije i verskih ubeđenja nije olakšala ni činjenica da je pre proglašenja vanrednog stanja Vučiću na „noge“ došao kao podrška sam patrijarh Irinej.
Zvanično sve tradicionalne crkve i verske zajednice u Srbiji, uključujući i većinsku SPC, podržavaju mere Kriznog štaba, pozivajući vernike da se drže preporuka lekara i struke. Sinagoge su zatvore i pre uvođenja vanrednog stanja, sve islamske zajednice na teritoriji Srbije, uključujući i KiM, odmah su obustavile zajedničke molitve petkom u džamijama i rad verskih objekata.
U Beogradskoj nadbiskupiji se od početka aprila mise služe bez vernika, u direktnom prenosu na društvenim mrežama, što je bio slučaj i na Uskrs, koji su zapadni hrišćani proslavili 12. aprila u svojim domovima.
Patrijarh Irinej se tek ove srede, mimo Sinoda i to u najavi razgovora za jedan beogradski dnevni list zvanično izjasnio za „Vaskrs u kući“, mada se čini da se bar u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj primenjuje njegov raniji pastirski stav da se: „hramovi neće zatvarati, a da je na svakom verniku da sam odluči da li će ići u crkvu i pričešćivati se.“
SPC se zbog okupljanja vernika na bogosluženjima u broju većem od propisanog, koji je sa deset smanjivao na pet, dva i na kraju nula, kao i zbog tradicionalnog pričešćivanja „iz jedne čaše“ istom srebrnom kašičicom, našla na udaru medija, dela javnosti, državnih službenika, kriznih štabova…
Sinod je pokušavao učestalim saopštenjima da ostane na liniji državnih mera, ali i da pojasni crkvenu vizuru bogoslužbenog života, što nije sprečilo „šarenilo“ u praksi unutar same Crkve.
Eparhije SPC u rasejanju pridržavaju se zakona i pravila država u kojima žive, što je u startu na primeru Nemačke i istočne obale SAD značilo zatvaranje hramova.
Na prostoru bivše SFRJ, uključujući i Srbiju, eparhije su pojedinačno i neusaglašeno propisale pravila za osvećivanje vaskršnje vodice, ponašanje i pričešćivanje vernika… Virus korona stavio je na iskušenje ne samo vernike nego i sveštenstvo, jer se strah pokazao kao realna ljudska kategorija i za ljude u mantiji.
Po Beogradu se priča da ima sveštenika koji ne žele da služe tokom pandemije, dok su mnogi još revnosniji na bogosluženjima, a ima i onih koji su potpuno zatečeni situacijom i raskorakom između preporuka i prakse. Iako na sajtu SPC ima fotografija na kojima sveštenstvo nosi zaštitne maske i hirurške rukavice na službi, mnogi bogoslovi i duhovnici se sa tim ne slažu, a pojedini crkveni sajtovi „tvrđih struja“ u SPC čak su i zgroženi takvim ponašanjem.
Vernici koji dolaze u beogradske hramove drže se propisane međusobne udaljenosti, neki nose rukavice, a ima i onih sa maskama. U pojedinim crkvama, u kojima zbog korone i pravila nema vernika, postavljeni su razglasi, a one koji to žele sveštenici pričešćuju u crkvenoj porti.
Primiti sveštenika ili ne, bila je ovih nedelja dilema mnogih Beograđana. Sveštenici su osvećivali vaskršnju vodicu samo u kućama vernika koji su želeli da ih prime, uz prethodni telefonski dogovor, što je važilo za kućno pričešćivanje.
Raspored bogosluženja tokom Velikog posta radnim danima u mnogim eparhijama bio je prilagođen policijskom času, sa izuzetkom Strasne sedmice, subote i nedelje, jer je tokom poslednjih nekoliko vikenda zabranjena sloboda kretanja, što će biti slučaj i sad na Veliku subotu i sam Vaskrs.
Pripadnici MUP posle uvođenja policijskog časa i drugih brojčanih pravila obilazili su pravoslavne hramove širom Srbije bez KiM, ali je zbog okupljanja vernika do sada priveden samo horepiskop Eparhije raško-prizrenske u egzilu Naum (Mirković), koji pušten da brani sa slobode u krivičnom postupku koji je protiv njega pokrenut.
Policija je 4. aprila u katakombi Svetoj Justina Ćelijskog u Barajevu legitimisala deo vernika ERP u egzilu, dok su se ostali razišli preko okolnih njiva i livada, strahujući da će završiti u improvizovanoj bolnici na Beogradskom sajmu. Poslednje dve nedelje policija je obilazila, ali nikog nije dirala u crkvama u Srbiji, dok su u Crnoj Gori prošle nedelje privedeni na informativni razgovor mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) i deset podgoričkih sveštenika.
Ako je verovati izjavama predsednika Republike, u nedelju na Vaskrs neće biti hapšenja sveštenika i vladika, mada ne treba zaboraviti da je reč o političaru kome se 1999, kao radikalskom ministru informisanja, desilo da mu na „najcrvenije slovo“ u crkvenoj godini bude ubijen urednik Dnevnog telegrafa, a da za to nisu bile direktno odgovorne NATO bombe.
Možda je ovo podsećanje surovo, jer je sadašnji predsednik Srbije od oktobra 2019. nosilac najvišeg odlikovanja SPC, što je patrijarha Irineja i aktuelni Sinod koštalo ozbiljnog razmimoilaženja sa većim delom srpskog episkopata, koji je sad još više ubeđen da je to „orden poniženja Crkve“.
Iako ga je patrijarh odlikovao za očuvanje KiM u sastavu Srbije, Vučić je pandemiju iskoristio da, mimo Ustava Srbije, uvede vanredno stanje i „državne granice“ zatvori i na administrativnim prelazima sa južnom srpskom pokrajinom.
Na njima je uveden karantin i za građane Srbije sa KiM, koji su na terenu sluđeni dvostrukim policijskim časom, koji su odvojeno raspisali Beograd i Priština.
Vučić je mere borbe protiv korone sredinom nedelje usaglasio sa Miloradom Dodikom i RS, ali ne i sa „privremenim institucijama samouprave“ u Prištini, koja je od srede propisala po sat i po slobodnog kretanja dnevno po punoletnoj glavi stanovnika Pokrajine. Možda neko misli da je to „drugi par rukavica“ i da nema veze sa Vaskrsom u doba korone. Za kuću poput Crkve, čiji je prvi zadatak da svedoči Jevanđelje i istinu, to nije moguće razdvojiti.
Možda zato pojedini srpski duhovnici podsećaju da: „Ništa nije bez razloga, da Gospod dopušta iskušenja, pa i ovo sa virusom korona da bi svako pokazao šta mu je u srcu, a da će Isus Hristos, čije vaskrsenje nisu mogli da spreče ni zapečaćen grob ni Pilatovi stražari, vaskrsnuti i pod policijskim časom.“
Kako je u Bugarskoj, Grčkoj, Gruziji…
Iako pojedini bogoslovi, pre svega ruski, upozoravaju da bi poželjni model „Vaskrsa u kući“, koji zagovaraju državne vlasti, mogao da bude „kraj hrišćanstva“, on će se u nedelju primeniti u većini pravoslavnih zemalja. Izuzetak su Bugarska, Gruzija i Belorusija, čije su vlasti najavile da neće zabranjivati posete crkvama na Vaskrs. Grčka pravoslavna crkva je zbog nepopustljivog stava vlade o bogosluženjima proslavu Vaskrsa pomerila za noć između 26. i 27. maja. Zbog pandemije za hodočasnike i posetioce zatvoreni su Sveta Gora, manastiri na Meteorima, sinajski manastir Svete Katarine.
Blagodatni oganj
Odlukom izraelskih vlasti činu uzimanja Blagodatnog ognja ove godine vernici neće moći da prisustvuju. Službu, koja će na Veliku subotu u crkvi Hristovog Groba početi u 13 sati po jerusalimskom vremenu uživo će se prenositi preko Fejsbuka Jerusalimske patrijaršije, saopštila je Informativna služba SPC. Jerusalimski patrijarh Teofil najavio je da će Blagodatni oganj iz Hrama Svetog Groba vladika Jerusalimske crkve doneti do Jafa kapije Starog grada, gde će ga čekati predstavnici diplomatskih misija iz celog sveta. U pratnji policije automobili sa diplomatama preneće Blagodatni oganj na aerodrom Ben Gurion u Tel Avivu, gde će ga čekati predstavnici pojedinih država i crkava, ali bez izlaska iz aviona. Ministarstvo unutrašnjih poslova Rumunije, u saradnji sa Rumunskom pravoslavnom crkvom, odlučilo je da se Blagodatni oganj u noći Vaskrsenja raznese u domove vernika, dok je Grčka vlada to zabranila.
Vladika Milutin
Zbog pandemije Sabor SPC je ostao bez jednog arhijereja. Od komplikacija izazvanih virusom korona početkom aprila preminuo je u 71. godini vladika valjevski Milutin (Knežević). Otišao je tiho, monaški kao što je živeo od svoje 14. godine. Eparhija valjevska zvanično je negira tvrdnje gradskih vlasti i pojedinih medija da je uzrok pojave korone u Valjevu poseta sveštenika iz Italije ovoj eparhiji. Kako je saopšteno, pokojni vladika Milutin „korona virus dobio je tako što je kao vredni pastir hodio i služio u svojoj eparhiji, onako kako je već više od pola veka služio Bogu i rodu“.
Izvod iz Vaskršnje poslanice Sabora SPC
Draga braćo i sestre i draga deco duhovna,
Ovogodišnji Vaskrs dočekujemo i slavimo u teškim uslovima, u nevoljama u kakvima smo ga retko kad u prošlosti dočekivali i slavili. Živimo u danima pandemije koja je iznenada zadesila čovečanstvo. Čitav svet je zahvaćen i ugrožen jednim virusom. Da li će gordi i sebični čovek današnjice izvući ikakav zaključak iz te činjenice? Ili će i dalje, bez pokajanja i bez ljubavi, istrajavati na samoubilačkom projektu stvaranja svog lažnog ovozemaljskog raja u kojem nema mesta ni za Boga ni za čoveka kao bogoliko, duhovno biće? Našavši se u ovakvim nevoljama, moramo učiniti sve da sebi i drugima pomognemo, da razumemo i podržimo napore i programe nadležnih zdravstvenih, sanitarnih i državnih institucija koje ulažu napore kako bi nas zaštitile od zaraze. Možda nam to trenutno teško pada, ali sve što je na opštu korist moramo prihvatiti i podržati, a sebe i svoje ponašanje tome podrediti. Iznad svega, molimo se Gospodu Bogu da nas izbavi od ove epidemije i sličnih opasnosti! Molimo se Bogu, učestvujmo redovno i aktivno u svetoj Liturgiji, kajmo se za svoje grehe i vodimo računa o svome zdravlju i zdravlju drugih! Ovo je prilika da dobro razmislimo sami o sebi i o čitavom svetu. Gle, jedan virus je uzdrmao i bacio na kolena čitav svet i doveo u opasnost zdravlje i živote milionā ljudi! „Smiri se, gordi čoveče!“ – poručio je svojevremeno Dostojevski. Njegova poruka je, rekli bismo, aktuelnija danas nego što je bila tada kada je izrečena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.