Ako ste pomislili da su harambaše deo davne prošlosti, prevarili ste se. Mačvanski harambaša živi na oko 80 kilometara od Beograda, u Šapcu, i zove se Aleksandar Krajišnik (33).
Titulu hrambaše, osvajao je čak šest puta, a da mu niko nije ravan, dokazao je i nedvno na tradiconalnim “Hajdučkim večerima” u Crnoj Bari kod Bogatića.
“Nadmetanje za “Mačvankog harambašu” organizovano je u šest disciplina, u bacanju kamena s ramena, skoku iz mesta u dalj, skoku iz mesta u vis preko panja, borbi na brvnu, nadvlačenju klipka i penjanju uz drvo”, objašnjava za Danas ovaj momak, visok 183 centimetra i težak 105 kilograma.
U takmičenju može da učestvuje samo osam najboljih, koji su prošli kvalifikacije, a pobednik dobija ček od 50.000 dinara i pozlaćenu oficirsku sablju.
Osvajaču drugog mesta pripalo je 30.000, a trećeg 20.000 dinara.
“Vrednost sablje je oko 120 hiljada dinara, a ja sam ih do sada osvojio ukupno osam na više takmičenja. Nikada nije bilo lako, potrebno je mnogo rada, jer ne pobeđuje na se Hajdučkim večerima, već na napornim treninzima u teretani i na stadionu”, objašnjava Krajišnik.
Priznaje da mu je nateža disciplina bacanje kamena sa ramena, dok je nabolji u skokovima u dalj i vis.
“Najbolji rezultat mi je 3,65 metara u skoku iz mesta u dalj i 165 centmetara iz mesta u vis. Bacanje kamena je specifična disciplina, i meni je malo taj kamen nezgodan, on mi je najteži, imam snagu, ali ga dobro ne bacim, fali mi tu malo tehnike. Ove godine sam imao puno sreće da sam bio drugi u toj discipline”, iskren je Krajišnik.
Na takmičenju, održanom u Guči za izbor “arambaše”, zapazio ga je selektor bob repezentacije Srbije.
“On je primetio da sam ekplozivan, skočan i brz, a upravo je to ono što se traži u ovom sportu. Profesionalno bavljenje bobom u Srbiji nije jednostavno jer ne postoje staze a i oprema je veoma skupa” objašnjava naš sagovornik.
Bob trenira već osam godina i jedini je iz Šapca, a jedan od retkih u Srbiji, koji se bavi ovim sportom.
“U Šapcu obavljamo fizičke i atletske pripreme i treninge u teretani, poligon imamo u Ečkoj gde trenirmo start, a pred sezonu idemo na pripreme u Nemačku i Austriju, gde se nalaze nabliže bob staze”, kaže on.
Široj publici, Krajišnik je postao poznat 2010. godne, kada je pobedio u Survajveru, koji je te sezone održan na Filipinima.
“Serijal je tada emiovala Fox televizija, a vodio ga je Andrija Milošević. Bilo je to sjajno, i za mene veoma važno životno iskustvo. Ja jedostavno ne volim da gubim, i ta želja za pobedom me nosi i gura ka novim izazovima”, objašnjava sagovornik Danasa.
Pobede mu, kako kaže, nisu uvek donosile samo dobro, pa mu je zbog sedam uzastopnih pobeda u Guči, zabranjeno da učestvuje.
„Kažu, previše si dobar, a ja im kažem, pa pojaviće se neko bolji, imaću možda trenutak slabosti. Pravdaju se time da mnogi spremni momci neće zbog mene da dođu da se takmiče. Pa koliko su spremni, ako neće da dođu“, priča kroz smeh Krajišnik.
S druge strane, devojke na njegove pobede reguju sa oduševljenjem, posebno na takmičenjima, ali ističe da je zauzet, i da se i njegova lepša polovina bavi sprotom.
“Želeo bih na kraju da pozovem jake momke iz cele Srbije da dođu sledeće godne u Crnu Baru, jer je takmičenje veoma dobro organizovano. Ove godine su bila tri momaka iz Beograda, ali je samo jedan prošao kvalifikacije”, kaže on.
Planira da se takmiči i dalje sve dok bude mogao, a kad se ne takmiči i kada nije harambaša, bob reprezentativac ili pobednik Survajvera, Krajišnik se bavi gljivama i poslovima oko taksi firme.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.