Foto: Đorđe KojadinovićDa kojim slučajem kladionice u Srbiji odluče da procenjuju kvote za najvažnije domaće književno priznanje – Ninovu nagradu, u vrhu liste favorita, kao što na onoj za Nobelovu nagradu iz godine u godinu stoji postojano Haruki Murakami, bio bi Svetislav Basara.
Decenijama je njegovo ime vezano za ovo priznanje, a ništa drugačije neće biti ni ubuduće, sada kada je Basara nagrađen za roman „Kontraendorfin“.
On je tako postao jedan od tek četiri dvostruka laureata i, možda bi se čak moglo reći, za korak bliži da, uz Oskara Daviča, bude trostruki.
Prvi put nagradu je dobio 2006. za „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“, a već dve godine kasnije sa knjigom „Dnevnik Marte Koen“ našao se među najozbiljnijim kandidatima za ponovno priznanje.
I tako, već više od jedne decenije, romani Svetislava Basare neizostavan su deo užih izbora najvažnijeg književnog priznanja kod nas.
Nešto malo drugačije bilo je pre te 2006.
Tokom devedesetih i s početka dvehiljaditih dva puta se njegovo ime izgovaralo tokom brojanja glasova (1997. za „Luni tjuns“ i 2004. za „Srce zemlje“), a u istoriji Ninove nagrade zabeleženo da je tadašnji žiri nepravedno prevideo i zauvek zapečatio „Famu o biciklistima“ (1988) kao jedan od onih off-Nin naslova, koji te godine nije ušao ni u uži izbor.
„Posle pojave ‘Fame o biciklistima’ srpska proza više nije bila ista, kao što ni Basara više nije bio isti pisac“, rekao je jednom prilikom David Albahari i time možda najbolje ocenio uticaj ove knjige.
Basara zauzima važno mesto u srpskoj književnosti pre svega svojom poetikom u kojoj promišlja odnos civilizacije, moralnosti, religije i bolesti, te demontira srpske mitove i detronizuje nacionalne veličine i bardove, sve to u ironično-grotesknom tonu i kroz poigravanje formom.
„Ja od čitaoca očekujem da u čitanje uloži tek malo manji napor od onoga koji sam ja uložio u pisanje. Ni pisanje ni čitanje nisu zabava. Za to služe zabavni parkovi i Politikin zabavnik“, izjavio je u jednom intervju Basara, koji svoje osobene jezičke igrarije opisuje kao tehniku „lomljenja kičme“ jednog jezika, „zatučenog u nastanku, pa umrtvljenog patološkim lagarijama i konufabulacijama“.
Basarino pisanje, ali u drugačijem obliku, bilo je glavna tema i početkom januara, kada je nakon 11 godina svoju kolumnu „Famozno“ preselio upravo iz Danasa u Kurir, što je određeni broj poštovalaca njegovog promišljanja o politici i srpskom društvu shvatio kao „izdaju“.
Rođen je u Bajinoj Bašti 1953. godine. Bio je ambasador SR Jugoslavije na Kipru (2001-2005). Iz braka sa Vidom Crnčević Basara, kćerkom pokojnog Brane Crnčevića, ima dvoje dece.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
